Jedinstveni omaž Mikelanđelu | Mozaik | DW | 07.02.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Jedinstveni omaž Mikelanđelu

U Bonu je otvorena izložba posvećena velikanu italijanskog renesansnog slikarstva - Mikelanđelu: dela njegovih obožavalaca i kritičara nastala tokom pet vekova. Govori se o izložbi godine u Nemačkoj.

Ausstellung Hommage an Michelangelo in der Bundeskunsthalle Bonn

Plastika Vilhelma Lembruka na izložbi u Bonu

U bonskoj 'Bundeskunsthale' od 6. februara do 25. maja mogu da se vide dela čuvenih umetnika: od Karavađa, Rafela i Rubensa, preko Rodena, Sezana i Mura pa do savremenih nemačkih umetnika poput Liperca ili Štruta. Crteži, ulja na platnu i skulpture pokazuju način na koji su oni divili Mikelanđelu - i kako su ga interpretirali. Tako će Mikelanđelov rad očima različitih umetnika biti predstavljen u čudnom, novom i raznovrsanom svetlu. A mit o njemu će dobiti svoj oblik. "Pokazujemo kako je Makelanđelo uticao na druge umetnike, a ne samog umetnika", objašnjava direktor muzeja u Bonu Rajnijer Volfs.

Ausstellung Der Göttliche der Bundeskunsthalle Bonn Alessandro Allori

"San" Alesandro Alori

To je cilj ove izložbe koja bi mogla da bude nemačka izložba godine. Jedinstvena je u svakom slučaju. Jer, toliko remek dela - ikona istorije umetnosti - sigurno se neće tako brzo moći ponovo da se vide na jednom mestu. Muzeji i fondacije u čijem su vlasništvu, teška srca su se od njih odvojili za potrebe izložbe u Bonu. Među njima su veoma značajna zdanja umetnosti kao što je pariski Luvr, Moma iz Njujorka ili bečka Albertina. Pripreme za izložbu trajale su punih pet godina.

Mikelanđelo je bio usamljen

Jedno je jasno: nikada niko ni pre, a ni posle Mikelanđela, nije stekao toliku slavu zbog svojih slika, skulptura i crteža. Kada je reč o njemu kao čoveku, sve je bilo poptpuno drugačije. Neki hroničari ga opisuju kao usamljenog, melanholičnog, drugi opet kao odvratnog, nedruštvenog, škrtog i nadmenog. Ali, Mikelanđelo je bio i vrlo ambiciozan, marljiv i opsednut svojom umetnošću. Sin gradonačelnika planinskog mesta Kapreze, živeo je skromno. Na trpezi su bili hleb, usoljene haringe i vino.

Caravaggio Johannes der Täufer AUSSCHNITT

Deo Karavađove slike "Sveti Jovan"

Kosmos njegove umetnosti nastajao je u Mikelanđelovoj glavi, podstaknut možda i melanholijom do koje je možda dovela i prerana smrt njegove majke. Činjenica je: Mikelanđelo se izražvao prikazujući ljudsko telo. Unutrašnja stanja poput tuge, ljubavi, vere i danas se mogu videti na njegovim delima jednako kao i dramatika stradanja i borbi.

Telo kao instrument doživljavanja sveta - time je dirnuo mnoge ljude. Mikelanđolva umetnost nije bila senzacija samo za njegove savremenike. Obožavali su ga svi, od običnih radnika do pape. Tako je to i danas.

Ausstellung Hommage an Michelangelo in der Bundeskunsthalle Bonn

Mikelanđelov David, fotografija Kandida Hefer

Umetnici se vekovima oduševljavaju Mikelanđelom. Još u njegovo vreme su ga kopirali ili radili varijacije na njegove teme. Karavađo i Rubens tematski su imali slične slike, kao što je na primer Karavađov "Sveti Jovan" iz 1602.

Njegove skulpture su služile kao primer Berniniju. Rafaelo je 1505/1508. nacrtao "Mikelanđelovog Davida ispred Palate Vekio". "Mikelanđelova ključna dela su imala veliku publiku, baš zbog toga što su bila izložena na značajnim javnim mestima", kazao je istoričar umetnosti Sebastijan Šice. Kapela Medičijevih ili Pjaca dela Sinjorija u Firenci, vatikanska bazilika ili pak Sikstinska kapela u Rimu subila i ostala mesta koja privlače ogromnu publiku.

Nijedan umetnik nije bio toliko često portretisan kao Mikelanđelo. "Zbog mnoštva reprodukcija njegova dela su postala dostupna na različite načine", kaže kustos Sebastijan Šice koji za Mikelanđela kaže da je i tokom svog života uživao "nenadmašnu popularnost", i da je njegova umetnost imala oreol "božanstvenog".

Zvezda renesanse i svih vremena

Mikelanđelov uticaj doseže skulpturu 19. i 20. veka. Bilo da se radi o Francuzima Ogistu Rodenu, Anriju Matisu ili nemačkom Vilhelmu Lembruku - svi su obožavali Mikelanđela. Naprimer Rodenova skulptura "Bronzano doba" - muškarac s jednom rukom iza glave, to jasno oslikava.

Ausstellung Hommage an Michelangelo in der Bundeskunsthalle Bonn

"Ležeća" skupltura Henrija Mura

Dok je Henri Mur po uzoru na Mikelanđela vajao svoje "Ležeće" skulpture, Kandida Hefer je fotografisala Davida u Akademiji u Firenci i izrađivala fotografije velikih formata. Korak dalje otišao je njen kolega Tomas Štrut koji je fotografisao posetioce Mikelanđelove kolosalne osvietljene statue. Šta iz toga učimo? - Ovaj Florentinac je umetnik za sva vremena.

Nagost Mikelanđelovih skulptura oduvek je insiprisala umetnike. Američki umetnik Robert Mepltorp pokazuje nešto slično u svojoj seriji "Tomas" - nag muškarac u kružnom okviru. Nemački slikar i vajar Markus Liperc se drži Mikelanđelove kompozicije, slično kao i mladi britanski filmski stvaralac Sem Tejlor-Džonson.

Ausstellung Hommage an Michelangelo in der Bundeskunsthalle Bonn

Robert Mepletorp, iz serije "Tomas" 1987.

Tako će šetnja kroz izložbu u Bonu biti zapravo šetnja kroz istoriju umetnosti. Čini se da je o Mikelanđelovom životu sve rečeno. Jedva da je život nekog umetnika bolje istražen. "Znamo i koje je boje bilo ćebe pod kojim je preminuo", kaže drugi kustos izložbe u Bonu Georg Zacinger, "a znamo i kakvo je tada bilo stanje na njegovom računu". Ali, jedno je sigurno - za mnoge umetnike Mikelanđelo je i uzor i veliki izazov.