Jedan od pet miliona – zar smo za ovo šetali?
29. januar 2020.
Ako se podsetimo da je sve krenulo kao pokret protiv nasilja vlasti i za bojkot izbora, utoliko je iznenađenje bilo veće kada su predstavnici Udruženja „Jedan od pet miliona“ saopštili da će izaći na aprilske izbore. Niti je nasilje vlasti nestalo, niti su stvoreni uslovi za fer izbore, ali iz Udruženja kažu da idu na izbore, jer tvrde da se „neke od potpisnica sporazuma sa narodom spremaju da izađu na izbore, i da su među njima i neki iz stranaka koje formalno bojkotuju izbore“.
Predstavnici „Jedan od pet miliona“ zbog toga optužuju opoziciju da je „obesmislila sve napore za ujedinjenjem opozicije“ i naglašavaju da je Demokratska stranka (DS) već po beogradskim opštinama formirala udruženja „Jedan od pet miliona“. Uvidom u registar Agencije za privredne registre (APR) može se videti da je, osim generalnog Udruženja „Jedan od pet miliona“, koga zastupa Miodrag Simović, istoimeno udruženje registrovano i u beogradskim opštinama Vračar, Novi Beograd, Voždovac i Savski venac.
Kako je još pre nekoliko meseci medijima objašnjavao Bogdan Tatić, predsednik Opštinskog odbora DS na Vračaru i zastupnik Udruženja „Vračar – 1 od 5 miliona“, to je „učinjeno preventivno, kako vlast SNS ne bi kao ranije registrovala lažnu listu pod tim imenom“.
Kompromitacija protesta
Ako je situacija oko bojkota izbora do sada bila složena, ona je nakon odluke „1 od 5 miliona“ postala još komplikovanija. Da stvari idu u tom pravcu videlo se i na poslednjem protestu 25. januara, na kojem je bilo primetno manje ljudi, i na kojem su zvižducima dočekane pretnje o izlasku na izbore ukoliko Narodna stranka i Stranka moderne Srbije (SMS) ne proglase bojkot izbora. Na tom skupu je bilo predviđeno da govori i profesor Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić, ali se on na kraju nije obratio prisutnima jer njegovog obraćanja nije ni bilo u zvaničnoj najavi protesta.
Profesor Čupić za DW stoga kaže da bi „narednih dana trebalo videti da li je ovo odluka čitave mreže ’1 od 5 miliona’ po srpskim gradovima ili je neka grupa vidljivih organizatora protesta sebi dala za pravo da donese odluku o izlasku na izbore“.
-sve naše tekstove o dilemi „izbori ili bojkot“ pročitajte ovde: OVDE
Srđan Marković je inače, zajedno sa Miodragom Simovićem, podneo ostavku u Predsedništvu Udruženja, jer se zalaže za bojkot izbora.
„Mislim da ovde imamo posla sa političkim neznalicama ili kalkulantima“, nastavlja profesor Čupić. „Na ovaj način oni će se potpuno kompromitovati. Prosto nema nikakvog smisla da vi kroz pitanje učešća na izborima dve male stranke uslovljavate građane koji su mesecima šetali i jedan veliki politički blok, koji zajedno pokušavaju da se suprotstave ovom političkom bezvlašću i samovolji Aleksandra Vučića“.
Kako se brani bojkot?
S obzirom na to da je ideja bojkota izbora bila suština građanskih protesta, pitanje koje se nameće jeste kako se to ideja bojkota brani izlaskom na izbore? Novinar Srđan Škoro smatra da su objašnjenja koja nude predstavnici „1 od 5 miliona“ pre svega „besmislena i nemaju nikakve logike. Taj protest ne pripada njima, već ljudima koji šetaju, a ti ljudi su podržali bojkot izbora. Možda im je neko nešto obećao, ali oni su van protesta ljudi koje niko ne zna i zaista ne znam ko će za njih glasati“.
Ali, bez obzira na optimizam koji se održava unutar opozicionih redova, izlazak na izbore „1 od 5 miliona“ svakako predstavlja udarac bojkotu, i na neki način smanjuje efekat bojkota izbora. Srđan Škoro se slaže da „na prvi pogled to jeste udarac za opoziciju, ali mislim da će ovo dodatno izrevoltirati sve građane i sve šetače. Ovo je sada prilika i za opoziciju, koja je od početka za bojkot, da sada izađu, preuzmu protest, i nastave akcije do stvaranja uslova za slobodne izbore“.
-pročitajte još: Cenzus od tri odsto – makijavelistički potez?
Čedomir Čupić takođe smatra da opozicija ne bi trebalo previše da se obazire na poteze „1 od 5 miliona“, i da je „sadašnja situacija donekle i pozitivna, jer će se raščistiti situacija. Čista situacija je u politici najbolja situacija“, misli profesor Čupić.
Razočarani građani
Reakcije građana i šetača su sa druge strane mešavina besa, razočaranja i neverice. „Zar smo za ovo šetali?“, jedna je od najčešćih rečenica koje se mogu sresti u komentarima i na društvenim mrežama. Kao velika opasnost sada se pojavljuje mogućnost da građanima ideja protesta protiv vlasti bude sve odbojnija, jer se smatra da je tokom proteklih godinu i po dana energija građanskog nezadovoljstva uzalud potrošena.
„Ukoliko građani ne žele da se priključe onda će imati posledice kakve imaju. Neka onda glasaju za Vučića“, kaže Čupić. „Ne mogu građani da budu uvređeni u trenutku kada se sve urušava i kada se sve obesmišljava. Kako građani mogu da odustaju kada se sa posla izbacuju ljudi koji otkrivaju velike malverzacije, ili kada nadomak Beograda imate celo jedno imanje gde se gaji marihuana? Za vlast će ovo, naravno, biti odlično, jer se očekuje da će građani biti razočarani i da će se povući, ali građani ne bi trebalo da tako reaguju jer su se ovde kompromitovali oni koji su odustali od protesta i odlučili da izađu na izbore“, napominje Čedomir Čupić.
Optimizam bez pokrića?
Pojedini beogradski mediji pišu da se „1 od 5 miliona“ odlučio za učešće na izborima, jer prema njihovim procenama imaju veliku podršku građana i očekuju da mogu dobiti čak i preko 10 procenata glasova.
-pročitajte još: Mađarski recept za opoziciju u Srbiji?
Srđan Škoro primećuje da „njih nema deset ukupno. Koliko ja znam, jedan od članova Udruženja koji se ne slaže sa ovim, i koji se povukao, u APR je registrovan kao zastupnik Udruženja ’Jedan od pet miliona’. Kako misle da izađu na izbore sa nekim ko zastupa to ime i na suprotnoj je strani ne znam, ali i to pokazuje koliko je sve ovo teško objasniti. Osim ako neće biti deo neke šire koalicije koju će formirati sam Aleksandar Vučić kao svoju opoziciju“, napominje Škoro.
Profesor Čupić ističe da ovde imamo na delu nešto što je neka vrsta socijalne šizofrenije: „Ako vi na protestima nosite panoe i transparent na kome piše bojkot, a onda odlučite da idete na izbore, onda to nije ništa drugo. To nije besmisleno ako oni za to nešto dobijaju u smislu neke koristi- što ne znamo i ne možemo da tvrdimo. Ako to nije u pitanju onda imamo posla sa veoma nemoralnim i štetnim ponašanjem“, zaključuje Čedomir Čupić.