Jedan i neponovljivi – Gerd Miler

„Gol Gerda Milera!“, rečenica je koja je bila dro repertoara svakog sportskog komentatora, kada bi igrao Miler. Jer, golove je on skoro stalno postizao. 68 pogodaka u 62 utakmice koje je odigrao za nemački nacionalni tim. Njegov najvažniji je bio pobedonosni gol u finalu Svetskog prvenstva1974. kada je Nemačka pobedila Holandiju rezultatom 2:1 i postala prvak sveta.

68 pogodaka u 62 utakmice – neverovatan prosek od 1,1 pogodaka po utakmici. Poređenja radi, Miroslavu Kloseu, koji trenutno beleži 58 postignutih golova za nemačku reprezentaciju, za to je trebalo 105 utakmica, a njegova kvota je 0,6 golova po jednoj odigranoj utakmici. „Gerd Miler je postizao golove iz šansi koje zapravo uopšte nisu bile šanse“, tako opisuje ‚fenomen Miler’ Udo Latek koji ga je nekada trenirao u Bajernu. „Miler je postigao toliko neverovatnih golova: potiljkom, petom, grudima, ponekad čak i rukom kad sudija ne vidi.“

Njegova specijalnost je bio gol iz okreta, u šesnaestercu i iz najnepovoljnijiih pozicija i uglova – udaraca iz daljine nije bilo mnogo, ali ih je bilo. Kritičari su govorili da je zapravo davao golove iz ‘čistih pozicija’. „Uvek mi je to smrdelo“, žalio se Miler na to. „Kada neko uputi udarac ka golu, ja sam po deset puta trčao na golmana ne bi li mu lopta ispala, dok to drugi nisu radili.“ Neretko je nazivan „bombarderom nacije“. I nije samo nemačka reprezentacija profitirala, koja je sa Milerom postala evropski i svetski šampion, već takođe i Bajern iz Minhena. Čak i njegov kompanjon Franc Bekenbauer je govorio da za sve svoje uspehe može samo da zahvali Gerdu Mileru.

Mali debeljuca Miler

Od omladinca do prve utakmice za nacionalni tim Miler je igrao za Nerdligen za 160 maraka mesečno. „Pored toga moralo se još nešto raditi“, priseća se. „Tako sam od pola devet do pola četiri prenosio nameštaj. Onda je u Bundesligi postalo malo bolje. 1964. Miler je prešao u Bajern koji je tada još uvek igrao u drugoj ligi. I lokalni rival Minhen tražio je napadača, ali je ponuda stigla nekoliko sati prekasno. Prvi Milerov trener u Bajernu bio je Čik Čajkovski, koji ga, sa njegovih skromni 176 santimetara visine, prvobitno uopšte nije hteo. „Šta da radim s jednim dizačem tegova“, pitao je u šali tada Čajkovski. A njemu Miler treba da zahvali i na novom nadimku „mali debeljuca Miler“.

Sa Bajernom je Miler napravio proboj u Bundesligi. Postao je tri puta prvak Kupa pobednika kupova, četiri puta šampion Nemačke i pobednik Kupa. 365 golova na 427 utakmica Bundeslige stoji na kontu Gerda Milera, koji je bio ne samo nacionalni, već i najbolji strelac Evrope i fudbaler godine.

Na sledećoj strani:

Pobeda nad alkoholom

Pobeda nad alkoholom

U sezoni 1971/72 je Miler sa 40 postignutih golova ostvario do danas neprevaziđen rekord Bundeslige. Tada je Bajern, u 34 ligaške utakmice, postigao ukupno 101 gol i postao prvak. Poređenja radi: za prošlogodišnju titulu postignuta su 72 gola.

Miler je svoj rekord u nacionalnom timu mogao i poboljšati da se nije sa 28 godina povukao, iz protesta što su sa slavlja nakon osvojene titule šampiona na Svetskom prvenstvu 1974. isključene žene igrača. Sledeće godine nisu bili samo sportski porazi: izlet u američku profesionalnu ligu i na kraju potpuno povlačenje iz fudbala. Miler, koji za razliku od svojih nekadašnjih kolega, nije tražio javne nastupe i koji bez fudbala nije znao šta bi drugo započeo, na kraju je imao velike probleme s alkoholom. Franc Bekenbauer i Uli Henes vratili su ga nazad u Bajern. „Jako puno sam pretrpeo i bez pomoći prijatelja ne bih to sam postigao“, priznao je to Miler nakon uspešne rehabilitacije. „Moja najveća pobeda bila je pobeda nad alkoholom!“

Miler i dalje „melje“ u Bajernu

Danas je Gerd Miler pomoćni trener drugog tima FK Bajerna, a ugovor mu teče do 2012. Sa velikim zadovoljstvom godinama gleda na mlade, a posebno na jednog: napadača Tomasa Milera, koji je iz drugog prešao u prvi tim i koji ne samo da je bio najbolji strelac Svetskog prvenstva ove godine u Južnoj Africi, već ga podseća i na „starog“ Gerda Milera.

„Ekstremno jak njuh za go, koji je imao ‚bombarder’ teško da se može više imati“, brani se Tomas od poređenja. Međutim, „mali“ Miler u nacionalnom timu s ponosom je na leđima nosio broj 13, broj koji je nosio Gerd 1974. kada su osvojili naslov prvaka. „Možda će mi baš stoga uzeti rekord“, rekao je Gerd Miler osmehujući se u jednom intervjuu. „’Mali’ bi se tome više radovao nego ja!“

Autori: Olivija Fric / Svetozar Savić

Odg. urednik: Nemanja Rujević