Javna preduzeća – politički plen za "komadanje"

Milutin Mrkonjić iz SPS-a je već izjavio da neće ući u vladu ako njegovo ministarstvo za infrastrukturu ne bude imalo kontrolu nad „Putevima Srbije“, „Železnicama Srbije“ i „JAT“-om. Prošla Vlada je takođe „delila“ čelna mesta i mesta u Upravnim odborima javnih, državnih, preduzeća, čak je to bilo regulisano koalicionim sporazumom.

Smestiti se što bolje

Slaviša Orlović, docent Fakulteta političkih nauka, objašnjava da se smisao bavljenja politikom stranaka u suštini razlikuje od drugih političkih organizacija po tome što partije pretenduju na vlast, a kada dođu na vlast ideja je da razmeste svoje kadrove. Umesto prema zaslugama, kadrovi se razmeštaju po sistemu raspodele plena. Njima je najvažnije da svoje ljude razmeste na položaje.

Znači, s jedne strane, vi na neki način nagrađujete za partijski rad svoje ljude, s druge strane, postavljate poverljive ljude na važne položaje, da biste mogli da kontrolišete institucije i resurse. I tu, zavisi na kom je nivou, može da se krije sprega novca i vlasti, odnosno biznisa i politike, kaže Orlović.

Ja tebi, ti meni

Orlović dodaje da i pojedinac, i partija imaju korist od toga da se taj čovek nađe u nekom Upravnom odboru ili na vrhu nekog državnog preduzeća.

Za pojedinca korist može biti od elementarne novčane naknade, bez koje nije gotovo nijedan član upravnih odbora, a ima tridesetak javnih preduzeća.Pretpostavlja se da je i to jedan od razloga zašto tako sporo ide njihova privatizacija. Da podsetimo da postoje i lokalna, komunalna preduzeća...a s druge strane, oni su u prilici da za partiju namiču poslove. Primera radi, postoje situacije kada neka marketinška agencija besplatno radi kampanju za partiju, ali kada ta stranka dođe na vlast zauzvrat im namesti posao, te ta agencija radi za to javno preduzeće, objašnjava Orlović.

Slaviša Orlović kaže da vlada kontroliše šta se dešava u poslovanju javnih preduzeća. Na zahtev poverenika za informacije mogu se dobiti informacije o visini naknada za članove odbora ili čelnih ljudi nekog javnog preduzeća. Orlović kaže da je najveći problem što je nešto što nije normalno, postalo normalno - to da se građani ponašaju kao da je savršeno u redu da stranke koje su došle na vlast počinju da pišu istoriju od sebe i po sopstvenom nahođenju dele resore i položaje.

Instalacija - deinstalacija

U Srbiji je bilo 2007. godine oko 28 hiljada zaposlenih u državnoj upravi, bez vojske i policije, a 2000. godine je bilo 8 hiljada. Jeste tu prelazilo iz savezne administracije i republičke.... Relativno je to da li mi imamo 16-18 ministara što je evropski prosek ili 24. Međutim, problem je šta se dešava po dubini. Da li svaka partija iskoristi priliku da po dubini razmesti po javnim preduzećima, direkcijama, upravama svoje ljude. Partije se takmiče koja će da demontira, koja da instalira, koja da deinstalira sistem, kaže Orlović.

Slaviša Orlović kaže da moraju ojačati institucije u Srbiji, ali i javnost, kritička javnost mora imati veći uticaj, jer osnovna su dva razloga zbog kojih bi građani morali da budu zainteresovani za to šta se dešava u javnim preduzećima – prvi, jer su oni birači, biraju tu vlast, ali – drugo, i finansiraju je kao poreski obveznici.