Janukovič smenjen, Timošenko slobodna

Parlament je pre odluke o smeni Janukoviča, tokom današnjeg zasedanja, po hitnom postupku, doneo odluku da se odmah oslobodi Julija Timošenko, bez potpisa Janukoviča, što bi bila uobičajena procedura. Timošenko je jedna od najžešćih protivnica Janukoviča i njeno oslobađanja ili puštanje na lečenje u Nemačku bio je jedan od uslova koji je Evropska unija postavila pred decembarsko zasedanje da se nastave evrointegracije Ukrajine. Ona je od danas popodne na slobodi i odmah je najavila da će se kandidovati za predsedničke izbore 25.maja. Timošenko je takođe rekla da je došao kraj diktaturi u Ukrajini.

Policija i snage bezbednosti u Kijevu na strani naroda

Ukrajinska policija je "na strani naroda" i zalaže se za brze promene, navodi se u saopštenju policije objavljenom danas na sajtu ukrajinskog ministarstva unutrašnjih poslova. Policija je takođe "odala poštu poginulima" tokom nereda u Kijevu.Oleksandar Turčinov, desna ruka bivše ukrajinske premijerke Julije Timošenko, izabran je danas za novog predsednika parlamenta Ukrajine. "Vlasti Ukrajine nastavljaju posao da bi se stabilizala situacija" u Ukrajini, rekao je Turčinov odmah po glasanju. Turčinov je na mestu predsednika parlamenta zamenio Volodimira Ribaka, bliskog saradnika šefa države Viktora Janukoviča. Ribak je danas podneo ostavku.

Janukovič je sinoć kasno napustio Kijev. On je odleteo u Harkov, grad na istoku zemlje koji se smatra poslednjim velikim uporištem predsednika. U intervju iz Harkova Janukovič je danas popodne odbio da podnese ostavku i događaje u Kijevu nazvao državnim udarom.

Ukrajinski parlament juče (21.02.2014) je suspendovao Ustav i vratio na snagu Ustav iz 2004. čime su predsednička ovlašćenja znatno ograničena. Ukrajinske vlasti su 2010. godine promenile Ustav kako bi predsednik države Viktor Janukovič imao veća ovlašćenja.

Odluke parlamenta

Parlament je juče smenio i ministra unutrašnjih poslova Vitalija Zaharčenka. U sukobima prethodnih nekoliko dana na ulicama Kijeva poginulo oko 80 ljudi, a pristalice opozicije uglavnom smatraju da je za nasilno delovanje policije kriv Zaharčenko.

Poslanici su izglasali i amnestiju za demonstrante koji su optuženi za nasilje u višemesečnim antivladinim protestima.

Janukovič i tri lidera opozicije - Vitalij Kličko, Arsenij Jacenjuk i Oleg Tjagnibok, potpisali su juče sporazum o okončanju kirze u prisustvu posrednika EU - šefova diplomatije Nemačke, Francuske i Poljske, Frank-Valtera Štajnmajera, Lorana Fabijusa i Radoslava Šikorskog.

Šta je dogovoreno?

Kako se navodi, sporazum predviđa da "u roku od 48 sati od potpisivanja bude usvojen i proglašen poseban zakon koji na snagu ponovo vraća Ustav iz 2004" i da potpisnici sporazuma nameravaju da "u roku od 10 dana formiraju koaliciju i vladu nacionalnog jedistva".

Predviđeno je i da "odmah počne sprovođenje ustavne reforme kojom će biti izbalansirana ovlašćenja predsednika, vlade i parlamenta i da će ona biti završena do septembra 2014. godine".

Sporazum predviđa i da predsednički izbori budu održani odmah posle usvajanja novog ustava Ukrajine, ali ne kasnije od decembra 2014. Biće usvojeni novi izborni zakon i formirana nova Centralna izborna komisija na proporcionalnoj osnovi u skladu s propisima OEBS-a i Venecijanske komisije. "Biće sprovedena istraga o nedavnim aktima nasilja koju će zajedno nadzirati vlasti, opozicija i Savet Evrope", predviđa sporazum.

U sporazumu takođe piše da "vlada neće proglasiti vanredno stanje" i da će se "vlada i opozicija uzdržati od upotrebe sile". Obe strane će, kako se dodaje, uložiti "ozbiljne napore za normalizaciju života u gradovima i selima" i "deblokirati ulice, parkove i trgovine". Nelegalno oružje će morati da u roku od 24 sata od dana stupanja na snagu sporazuma bude predato Ministarstvu unutrašnjih poslova Ukrajine.

EU pozdravlja nužni kompromis

Evropska unija je pozdravila sporazum vlade i opozicije u Ukrajini kao "nužni kompromis za pokretanje političkog dijaloga što je jedini demokratski i miran put za izlazak iz krize". U saopštenju koje je u Briselu izdao predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej se podvlači da je ukrajinska kriza "već izazvala silne patnje i prolivanje krvi na obe strane".

"Sad je odgovornost svih strana da budu odvažne i reči pretvore u dela na dobro budućnosti Ukrajine", ističe se u saopštenju čelnika EU, a u prvim nezvaničnim ocenama izvora Unije u Briselu se naglašava velika važnost hitnog sprovođenja sporazuma i obustave svakog nasilja. U saopštenju Van Rompeja se navodi da je do sporazuma vlasti i opozicije u Kijevu došlo "uz pomoć važnog posla koji su obavili ministri inostranih poslova Francuske, Nemačke, Poljske i specijalnog izaslanika predsednika Rusije".

Evropski diplomatski zvaničnici smatraju da je zajednički upliv EU i Rusije bio presudan da se dođe do nagodbe dve strane i spreči najgori scenario zavođenja vanrednog stanja i neke vrste građanskog rata u Ukrajini.

Sad se u Briselu čeka i na to kako će vlasti privoleti svoje pristalice, ali naročito i kako će opozicioni vođi ubediti i dalje borbene demonstrante na ulicama Kijeva i još nekih gradova na zapadu Ukrajine da prihvate sporazuma, za koji je i poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Šikorski izjavio da "nikad ne može stopostotno zadovoljiti sve zahteve".

SAD pozdravljaju sporazum i drže sankcije u rezervi

Bela kuća pozdravila je sporauzm ukrajinskog predsednika i opozicije o okončanju nasilja uz poruku da hitno treba da bude sproveden. Portparol Bele kuće Džej Karni rekao je da SAD nude podršku i da je sporazum saglasan s onim za šta se Vašington zalagao.

Karni je dodao da će SAD pažljivo pratiti da li se sprovode konkretne mere tog sporazuma. Dodao je da SAD pozdravljaju hrabrost opozicionih vođa i da su spremne da uvedu sankcije ako bude potrebno kako bi se odgovorni za nasilje priveli pravdi.

Autor: AP, ARD

Odg. urednica: Dijana Roščić