Janukovič ne pristaje na izbore

Samo jedan dan nije bilo vatre i dima u kijevskoj ulici Hruševskoho koja vodi do administrativne četvrti u kojoj se nalazi zgrada ukrajinske Vlade. Trenutno tamo ponovo gore automobilske gume koje su demonstranti zapalili kako bi sprečili snage bezbednosti da se približe barikadama. Maskirani demonstranti, od kojih neki kao trofeje nose štitove otete od žandarmerije, nabacuju vreće sa zaleđenim snegom preko ulice. Demonstranti su zauzeli i zgradu Ministarstva poljoprivrede koju koriste da se ogreju. Za razliku od prethodnih dana kada su u sukobima najmanje tri osobe izgubile život, na frontu između demonstranata i policije sada nema razmene molotovljevih koktela i gumenih metaka. Vođe opozicije su pozvale demonstrante da ostanu mirni, polažući nadu u sinoćni sastanak sa predsednikom Viktorom Janukovičem.

Kličko traži strpljenje

Punih pet sati trajali su razgovori. A onda su trojica lidera najvećih opozicionih partija došla na Trg nezavisnosti gde su ih na minus 20 celzijusa čekale desetine hiljada pristalica. Svetski prvak u boksu Vitalij Kličko (partija UDAR), Oleg Tjagnibok (vođa nacionalista) i bivši ministar spoljnih poslova Arsenij Jazenjuk nisu imali dobre vesti. Janukovič nije hteo ni da čuje za glavne zahteve demonstranata. „Ostavka predsednika i novi izbori? Ne, on to neće“, izvestio je masu Kličko. Ovog puta nije zvučao odlučno nego više – razočarano. Jedino na šta je pristao Janukovič je oslobađanje pohapšenih demonstranata ukoliko ne bude novog nasilja – najmanje 30 učesnika nasilnih protesta je uhapšeno i prete im drakonske zatvorske kazne.

Kličko je pozvao na strpljenje, što se mnogim demonstrantima nije dopalo. Zvižduci i povici „sramota“ pratili su njegovo obraćanje. Poznavaoci prilika veruju da među demonstrantima ima sve manje strpljivih „evropejaca“, a sve više nacionalista koji se baš i ne pronalaze u Kličkovim rečima. Jer samo par dana ranije je opozicija svoje zahteve Janukoviču nazvala „ultimatumom“ i pripretila da će demonstranti krenuti na zgradu Vlade. Sada Kličko nije raspoložen da ispuni pretnju. „Plašim se za ljudske živote“, kaže. Umesto nasilne akcije, on poziva na štrajkove širom zemlje, i širenje protesta van Kijeva. „Ne možemo odmah da pobedimo“, govorio je Kličko kroz horske zvižduke.

Iskra protesta jeste zahvatila još neke gradove, ali ne baš širom zemlje. Naime, Ukrajina je i geografski podeljena na „ukrajinski“ i „ruski“ deo. Dok sa zapada države stižu vesti da su demonstranti zauzeli neke zgrade lokalnih vlasti, sa istoka – na kojem ogromna većina građana ima ruske korene, govori ruski jezik i podržava Janukoviča – nema ni govora o pobuni. Noćas je na Trgu nezavisnosti dogovoreno da se barikade u Kijevu ojačaju i prošire, što se od nedavnog donošenja Zakona o demonstracijama smatra teškim krivičnim delom. Vitalij Kličko je još preneo stav čitavog vrha opozicije da se sa vlastima više neće pregovarati. „Ne možemo sedeti za stolom sa nekim ko od početka pokušava da nas nasamari.“

I vlast „razočarana“

Kako to obično biva u podeljenim državama, i Vlada je nakon propalih pregovora saopštila da je razočarana. Ministarka pravde Olena Lukaš žali što opozicionari nisu spremni ni usmeno da osude nasilje na ulicama glavnog grada. Ona najavljuje nastavak razgovora, samo je nejasno ko će uopšte sa vlastima pričati. Predsednik Janukovič sazvao je posebnu sednicu parlamenta tek za utorak; tu će se diskutovati o mogućim izlazima iz političke krize. Kako stvari stoje, i tu će Janukovič diskutovati sam sa sobom jer je opozicija najavila bojkot sednice. Posmatrači veruju da Ukrajinu narednih dana očekuje novi talas nasilja. Ministarstvo spoljnih poslova je indirektno zapretilo uklanjanjem barikada iz centra grada – policija će se uzdržati od akcije samo ukoliko demonstranti sami napuste ulicu Hruševskoho, piše u saopštenju. Od toga neće biti ništa. Ušlo se, izgleda, u klasičnu spiralu nasilja.

Zapadni državnici za sada reaguju prilično uzdržano. Tako američki potpredsednik Džo Bajden juče kaže da će Janukovič morati da računa sa „posledicama“ ukoliko se situacija ne smiri – ali kakvim posledicama, to ne kaže. Fransoa Oland traži dijalog dve strane, a Angela Merkel da se poštuju osnovne slobode građana. Demonstracije u Kijevu počele su nakon odbijanja predsednika Viktora Janukoviča da potpiše ponuđeni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Suočen sa protivljenjem Kremlja, Janukovič je procenio da mu se više isplati da i dalje gravitira ka Moskvi. Tako je počeo Evromajdan (kako Ukrajinci zovu ove proteste; Майдан na ukrajinskom znači trg), koji je brzo prerastao u zahtev za smenom predsednika i vlade, proteste protiv korupcije i siromaštva. Razlog za nasilni talas poslednjih dana je serija zakona koji u suštini zabranjuju bilo kakve demonstracije.

Autor: Roman Gončarenko / nr
Odg. urednik: Ivan Đerković