Janša protiv „komunista“ i izbeglica | Evropa | DW | 02.06.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Slovenija

Janša protiv „komunista“ i izbeglica

U nedelju Slovenci biraju parlament. Ankete najavljuju pobedu lidera desnice Janeza Janše, ali su mu koalicione kombinacije sužene. Janša je kampanju vodio opusom mađarskog premijera Orbana koji mu je svesrdno pomogao.

Janez Janša bi po treći put na vlast

Janez Janša bi po treći put na vlast

Glavno pitanje slovenačkih parlamentarnih izbora je hoće li dugogodišnji lider desnice Janez Janša uspeti da okupiti vladajuću koaliciju. Razlog je fragmentiranost političke scene zbog koje bi jačim strankama trebala podrška više manjih partnera, ali i slab koalicioni potencijal Janšine Slovenačke demokratske stranke (SDS).

Sudeći po predizbornim najavama, Janšina stranka može računati samo na saradnju konzervativne Nove Slovenije (NSi), dok ostale stranke koje mogu računati na ulazak u parlament, i koje uslovno možemo smatrati levim taborom, pripadaju takozvanom „antijanša-bloku“.

Vodeća stranka tog bloka je Lista Marjana Šareca, bivšeg stend-ap komičara i aktuelnog gradonačelnika Kamnika, koji je nacionalnu prepoznatljivost stekao kao protivkandidat Borutu Pahoru na predsedničkim izborima. Šarec je najozbiljniji Janšin konkurent za osvajanje premijerskog mesta, a njegov politički uspon potvrđuje sada već tradicionalnu otvorenost slovenačkih birača prema novim opcijama.

„Politika opasnih namera“

Osim Šareca, levi blok nema drugog favorita, s obzirom na to da će se glasovi raspršiti na slabije stranke poput socijaldemokrata Dejana Židana, čija je popularnost u padu, Stranku modernog centra (SMC) tehničkog premijera Mira Cerara, stranku penzionera (Desus) šefa diplomatije Karla Erjavca i Levicu, opozicioni stranku koja predstavlja odgovor na krizu tradicionalne socijaldemokratije.

U poslednjoj sedmici uoči izbora desne stranke jačaju, dok leve pokušavaju da mobilišu birače upozoravajući na štetnost trećeg Janšinog dolaska na vlast.

Slowenien Wahl | Marjan Sarec, Präsidentschaftskandidat

Glavni takmac - Marjna Šarec

Ugledni slovenački analitičar Vlado Miheljak smatra da je trenutna opsednutost Janšom razumljiva. „Ako Janša dođe na vlast, sve ostalo postaje nevažno. Janšin dolazak na vlast znači da će se sve promeniti – obrazovanje, javni sektor, međunarodna politika, politika prema susedima – slično kao što se u Mađarskoj dogodilo nakon Orbanove pobede.“

„Janša je oličenje politike opasnih namera“, nastavlja Miheljak za DW. „Njegova pobeda znači pobedu politike konflikta i permanentnog čišćenja i lustracije. U ovom slučaju važi izreka prema kojoj se treba baviti politikom, da se politika ne bi bavila tobom. Janša ne predstavlja samo jednu od političkih opcija s kojom se možeš takmičiti. On ili sve usisava ili izgubi. Dosad je uglavnom gubio.“

Orban u Janšinoj kampanji

Janša je proteklih meseci radikalizovao svoje pozicije, temeljeći kampanju na raspirivanju straha od „komunista“ i „ilegalnih migranata“, po ugledu na svog mađarskog uzora Viktora Orbana. Mađarski premijer učestvovao je u Janšinoj predizbornoj kampanji na velikom skupu SDS u Celju, poručujući da Evropa mora zaštititi svoj hrišćanski identitet te da je Janša ni manje ni više nego garant opstanka slovenačkog naroda.

Ljubljanski mediji su ovih dana objavili da su mađarski preduzetnici, koji pripadaju krugu premijera Orbana, u slovenačke medije bliske Janšinom SDS neposredno uoči početka kampanje investirali 800.000 evra. Da li je to finansiranje kampanje? Jer slovenački zakoni zabranjuje finansiranje stranaka iz inostranstva.

Janšina stranka pokušava da profitira i na raspirivanju straha od ilegalnih migracija, a Miheljak kaže da je i tu reč o Orbanovoj formuli prema kojoj su izbeglice, komunisti i liberali najveća pretnja. Janšina stranka oblepila je Sloveniju predizbornim plakatima na kojima piše da svaki ilegalni migrant slovenačke poreske obveznike košta 1.963 evra mesečno, premda je riječ o neistini.

Slowenisches Parlament

Slovenački parlament

„Ako su ljudi frustrirani i bez posla, onda će lakše poverovati u tvrdnje da država troši toliki novac na izbeglice. Takve su stvari uvek prolazile u ovakvim vanrednim situacijama. A ekonomska i socijalna situacija u Sloveniji nije dobra. Uprkos drugom ili trećem najvećem rastu BDP u EU, obični građani taj rast ne osećaju u svojim novčanicima“, objašnjava Miheljak.

Janša tvrđi prema Hrvatskoj

Za razliku od prethodnih izbornih ciklusa, Hrvatska ovog puta nije bila posebno važna tema, bez obzira na to što arbitražni spor snažno opterećuje odnose dveju država. Među slovenačkim strankama prevladava uverenje da Ljubljana i ubuduće mora istrajati na implementaciji arbitražne odluke o Piranskom zalivu.

Izuzetak je upravo Janša koji zagovara odustajanje od za Ljubljanu „nepovoljne arbitražne odluke“. Bivši diplomata i dobar poznavalav hrvatsko-slovenačkih odnosa Ivica Maštruko upozorava da bi Janša u bilateralnim pregovorima insistirao na još radikalnijim teritorijalnim zahtevima prema Hrvatskoj, i na moru i na kopnu.

„Janša je u pravu kada kaže da je arbitražna odluka nepovoljna za Sloveniju. Upravo zato je ponašanje Hrvatske začuđujuće, jer je potpuno iracionalno insistirati na odbacivanju arbitražne odluke koja je, zapravo, povoljna za Hrvatsku“, smatra Maštruko.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama