Janša bi ponovo crtao granice | Evropa | DW | 15.04.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Janša bi ponovo crtao granice

U svom „non-paperu“ upućenom odabranim adresatima u EU, premijer Slovenije Janez Janša, predložio je rešavanje spora na Balkanu menjanjem granica.

Janez Janša

Janez Janša

DW.COM

„Rešenja" – tako se zove odlomak u jednom „non-paperu" koji je slovenački premijer Janez Janša još pre nekoliko meseci predao nekolicini odabranih adresata u Evropskoj uniji. Ono što je usledilo liči na dokument Berlinskog kongresa iz 1878. kada su se Oto fon Bizmark, lord Solsberi i knez Gorčakov povili nad geografskom kartom Balkana - i u roku mesec dana na svoju ruku odlučili sudbini nacija.

Janša bi ponovo vukao granice

Za „a) Ujedinjenje Kosova i Albanije" su u „non-paperu" rezervisana četiri reda.

Tačka „b) Ujedinjenje velikog dela Republike Srpske sa Srbijom" dobila je još jedan reda manje.

Janša bi ovom prilikom hteo ponovo da odredi i oblik susedne Hrvatske: „c) Hrvatsko nacionalno pitanje može biti rešeno" tako što će se „pretežno hrvatski kantoni u Bosni i Hercegovini ujediniti s Hrvatskom" ili će se „hrvatskom delu" BiH dati „poseban status" – „prema modelu Južnog Tirola".

Ostaju Bošnjaci, koji čine skoro polovinu stanovništva zemlje. Prema ovom planu oni dobijaju „nezavisno funkcionišuću državu" i „za nju preuzimaju potpunu odgovornost". A ako ne žele, ne moraju u EU: „Na referendumu mogu birati između budućnosti u EU ili izvan nje, poput Turske." U Janšinom papiru stoji da se, doduše, muslimanski Bošnjaci „privremeno" zalažu za članstvo u EU. „Ali, ako se haos nastavi i sa sve jačim utjicajem Turske i radikalnog islama", piše Janša, „stanje se u idućoj deceniji može drastično pogoršati". I dodaje da najpre treba „delovati u tišni", sve dok „plan" ne bude dogovoren s „donosiocima odluka" u regionu i u međunarodnoj zajednici.

Spor oko dva koncepta

„Non-paper" je izazvao prve potrese još pre nego što ga je u sredu uvečer objavio slovenački portal necenzurirano.si. Ponovno povlačenje granica, tema spornog papira, na Balkanu je nešto poput slona u prostoriji: velika pretnja, ali o njoj niko ne govori. Nakon prvih glasina o „non-paperu" hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman otputovao je u Sarajevo i umirio duhove, rekavši da Hrvatska podržava integritet susedne države i da za postojanje slovenačkog „fantomskog papira" nema „nikakvih dokaza".

Jedan od adresata, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, prethodno je rekao da „ne može potvrditi" da ga je primio - što strogo uzevši ne znači da se to nije desilo.

U ovom regionu već 30 godina postoji spor oko dva koncepta. Prema jednom, vladajućem, granice ostaju netaknute; svaka pojedina zemlja stvara demokratske strukture u kojima ima mesta i za etničke manjine.

Prema drugom, uglavnom prećutnom konceptu, povlače se nove granice, prema etničkim kriterijumima a dotični vladari smeju neometano da vladaju svojim nacionalnim porodicama. „Etnički čiste" nacionalne države čine suvišnim „haos" s pravima manjina, institucijama i demokratskim glasačkim procesima.

Janšin ugled u EU je narušen

Slovenija preuzima 1. jula predsedavanje Evropskom unijom, a premijer Janša je, kao što je to uobičajeno, Briselu još u decembru dao grube obrise svojih smernica. Balkan je težište. Janša je u dobrim odnosima s Viktorom Orbanom, svojim kolegom u susednoj Mađarskoj. Orban finansira desno orijentisane, Janši sklone medije u Sloveniji, a preko Ljubljane i takve medije u Severnoj Makedoniji, čijem je bivšem premijeru Nikoli Gruevskom, pravosnažno osuđenom zbog korupcije, dao azil u Mađarskoj.

Norbert-Mapes-Nidik

Norbert-Mapes-Nidik

Orban je bio i taj koji je kao novog evropskog poverenika za proširenje instalirao Olivera Varheljija, svog čovek od poverenja. Taj Mađar se u svom mandatu pre svega brine o šansama Srbije za pristup u EU. U tako nastaloj mreži,  inicijative i „non-paperi" više ne prolaze neopaženo.

U Briselu se ne smatra verovatnim da bi Janša u Evropi stvarno mogao progurati snove svojih mađarskih i srpskih prijatelja. Ugled slovenačkog premijera je narušen nakon njegovog zadnjeg nastupa u Evropskom parlamentu. Kada je trebalo da odgovara na pitanja poslanika o slobodi medija u Sloveniji, on je insistirao na tome da radije prikaže jedan film. Kada se parlament usprotivio, Janša je jednostavno prekinuo internet  vezu.

Kao što Varhelljija uglavnom ignorišu, složene strukture Evropske unije omogućavuju i neutralizovanje slovenačkog predsedavanja Evropskim savetom.

Iskušenje Gordijevog čvora

Uprkos tome, inicijative poput „non-papera" nisu puke mladalačke fantazije. Uskoro će biti tri godine otkako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa svojim željama za etničkom korekcijom granica u Evropi naišao na - ne baš malo blagonaklonosti: jedna socijaldemokratska poverenica za spoljnu politiku, jedan hrišćansko-demokratski poverenik za proširenje i jedan zeleni predsednik države, založili su se za novu podelu teritorije između Srbije i Kosova.

Što su više evropski hobi-stratezi udaljeni od regiona, to je veće iskušenje da se tobožnji Gordijev čvor neshvaćenih „etničkih sukoba" preseče jednim jedinim udarcem. Samo što trenutno na vidiku nema kneza Bizmarka.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

Reklama