Jaka Nemačka kriva za krizu? | Politika | DW | 07.07.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Jaka Nemačka kriva za krizu?

Nemci više ništa ne shvataju: uplaćuju pomoć za države sa juga Evrope, istovremeno, u tim zemljama ih sve manje „vole“. Da li bi se problem evrozone rešio kada bi Nemačka ponovo uvela marku?

© Eva Kahlmann - Fotolia.com100 D-Mark, Vorderseite © Eva Kahlmann #4205710

Symbolbild 100 DM Hundert Deutsche Mark

Manfred Nojman, profesor na Univerzitetu u Bonu, oprezno formuliše ideju koja je do sada važila za tabu.

"Moramo razmišljati u tom pravcu da se mi uopšte ne uklapamo u evrozonu."

beigefügt senden ich Ihnen ein Foto kostenfrei, das Sie für die Berichterstattung der Deutschen Welle verwenden dürfen. Mit freundlichem Gruß Manfred J.M. Neumann

Manfred J.M. Noman

Nojman odlučujuću razliku u odnosu na ostale države evrozone vidi u stepenu industrijalizacije. I dok u Nemačkoj industrija u brutodruštvenom produktu učestvuje sa 20 odsto, u Francuskoj, naprimer, taj procenat je opao na deset do dvanaest odsto. I dok produktivnost nemačke industrije stalno raste, industrija Italije zbog rasta njenih troškova postaje sve manje konkurentna.

"Ako ovako nastavimo našoj valuti će stalno rasti vrijednost, dok će druge valute devalvirati", kaže on.

" Problem evrozone je jaka Nemačka "

Iste argumente imaju i dvojica američkih ekonomista: Klajd Prestovic i Džon Prout. U jednom članku na internet portalu CNN-a oni pišu: evrozona nije u problemima zbog dužničke krize i ekonomske slabosti država na njenom rubu, nego zbog izuzetne konkurentnosti nemačke privrede.
Oni smatraju da je to što dosadašnje mere koje se preduzimaju nisu donele rezultate u stvari posledica greške u stavu da će ostatak Evrope, time što smanji troškove države, postati konkurentniji, odnosno nalik Nemačkoj.

Hessen/ Ein Haendler telefoniert am Mittwoch (14.03.12) im alten Handelssaal der Deutschen Boerse AG in Frankfurt am Main, waehrend im Hintergrund die Anzeigetafel des Deutschen Aktienindex DAX zu sehen ist. Der deutsche Aktienindex DAX hat nach dem Boersenstart am Mittwoch die Marke von 7.000 Punkten hinter sich gelassen. Der Leitindex gewann binnen einer guten Stunde ein Prozent oder rund 70 Zaehler hinzu und lag um 10.28 Uhr bei 7.063 Punkten. Am Dienstagabend war er mit 6.996 Punkten aus dem Handel gegangen, nachdem er zwischenzeitlich auf 7.020 Zaehler gestiegen war. Der Leitindex hatte die Huerde von 7.000 Punkten zuvor zuletzt im August 2011 uebersprungen. (zu dapd-Text) Foto: Mario Vedder/dapd

Krize u evrozone

Slični stavovi, prema kojima su vredni Nemci sa solidnim budžetom faktor smetnje u monetarnoj uniji, postoje već 20 godina. Avgusta 1993. se Evropski monetarni sistem (EWS), našao pred velikim problemom. Francuska Centralna banka je u vrlo kratkom vremenskom roku morala da potroši skoro polovinu deviznih rezervi kako bi podržala kurs franka. Jedanaest država tadašnjeg sistema se bilo obavezalo da će dozvoliti promenu kursa svojih valuta samo u jednom određenom rasponu.

Francuzi hteli još pre 20 godina da isključe Nemačku

S obzirom je nemačka marka brzo postala osnovna valuta, ostale valute su bile pod stalnim pritiskom tržišta koje je smanjivalo njihovu vrednost. Bilo je intervencija centralnih banaka, održana je i jedna važna krizna sednice.

"Na veliko iznenađenje ministara finansija i bankara, Francuska je predložila da Nemačka istupi iz Evropskog monetarnog sistema", podseća Nojman.

Raspad je spasio predsednik Centralne banke Holandije koji je rekao da bi u tom slučaju i Holandija napustila zajednički sistem, a njemu se pridružio i kolega iz Belgije. Već tada je bilo jasno da bi moglo doći do razlaza, kaže Nojman.

Do toga još uvijek nije došlo. Umesto toga su sedam puta povećane granice u kojima može doći do promene odnosa kurseva svih valuta, što je bilo ravno proglašenju bankrota, smatra ovaj stručnjak.

"Evro neće preživeti u sadašnjoj formi"

Jens Erhart, poznati savetnik za investicije, takođe veruje da evro neće preživeti u svojoj sadašnjoj formi. On je za list Handelsblat izjavio da je jedino smisleno rešenje da Nemačka napusti evrozonu. Države koje zadrže evro će morati radikalno da smanje njegovu vrednost. Na taj način bi zemlje Mediterana ponovo dobile šansu da postanu konkurentne.

Wolfgang Franz vom Sachverständigenrat zur Begutachtung der gesamtwirtschaftlichen Entwicklung (SVR), aufgenommen am Mittwoch (12.11.2008) in Berlin bei der Vorstellung des Jahresgutachtens 2008/9. Foto: Gero Breloer +++(c) dpa - Report+++

Volfgang Franc

To bi istovremeno značilo da bi ponovo uvedena nemačka marka naglo dobila na vrednosti, pojašnjava Volfgang Franc, predsedavajući saveta eksperata koji se u Nemačkoj naziva "Savet ekonomskih mudaraca".

"Šta se tada dešava, vidljivo je danas na primeru švajcarskog franka", kaže Franc.

Zbog porasta vrednosti franka posledice trpe turizam i švajcarska industrija. Centralna banka te zemlje intervencijama, odnosno kupovinom deviza, drži kurs franka na određenom nivou. To bi se desilo i Nemačkoj.
Eskeprti poput Prestovica i Prouta smatraju da to i ne bi bilo tako strašno - pad izvoza nemačke industrije i privremeni porast nezaposlenosti bio bi za Nemačku lakše podnošljiv nego dugoročna finansijska pomoć Grčkoj.

Autori: Žang Dong / Azer Slanjankić
Odgovorna urednica: Dijana Roščić