Izvući pouke iz slovačkog primera

S obzirom na činjenicu da parlamenti svih 17 zemalja članica evro-zone moraju da ga ratifikuju, promene koje on predviđa ne mogu stupiti na snagu. Ali, Fond za spas evra time još uvek nije konačno izgubljen. Slovački Parlament može da glasa i drugi put o tom pitanju, a onda rezultat može da bude drugačiji. A tu su i novi izbori. U svakom slučaju, vlade članica evro-zone će još jednom izvršiti snažan pritisak na Slovačku.

Ipak, pouka iz ovog slučaja već može da se izvuče: rasprava u slovačkom Parlamentu uklapa se u široko rasprostranjenu nelagodnost u Evropskoj uniji kada je reč o celokupnoj strategiji u suzbijanju krize evra. Protivnici paketa pomoći, odnosno Fonda za stabilizaciju evra, isticali su u slovačkom Parlamentu da je Slovačka, kao relativno siromašna zemlja, obavila sopstvenu vlastitu sanaciju zahvaljujući drastičnim merama i bez tuđe pomoći. Zašto bi oni sada trebalo učestvuju u spasavanju Grčke koja je „nespremna i nesposobna na reforme“ - bilo je pitanje koje se moglo čuti. A i bez toga je „pomoć koja se izdvaja bačeni novac“ - moglo se takođe čuti tokom jučerašnje rasprave pred glasanje u slovačkom parlamentu.

Slovački problem

Čini se da razvoj događaja poslednjih meseci potvrđuje mišljenje protivnika Fonda za spas evra. Još donedavno je reč „reprogramiranje“ važila za veleizdaju, a u nemačkoj Vladi moglo se čuti da proširenje Fonda za spas evra zaista predstavlja kraj davanju novca. Ali, u međuvremenu o tome cvrkuću i ptice na grani: Do reprogramiranja grčkih dugova će doći, a Italija je više u opasnosti nego što se priznaje. Banke će morati ponovo da budu spasavane – i to novcem poreskih obveznika.

EU će na kraju naći rešenje za „slovački problem“. Ili će Parlament u drugom glasanju prihvatiti prošireni Fond za spas evra ili će se pronaći novi kompromis kada je reč o reformama koje uvođenje Fonda podrazumeva. Onda će političari prstom pokazivati na „kočničare“ u Bratislavi. Pa ipak problem poverenja u evropsku politiku ostaje: naime evropski političari su do sada priznavali krizu samo onoliko koliko je bilo neophodno. Za nadati je se da će slučaj Slovačke sada doprineti većoj iskrenosti.

Autori: Kristof Haselbah / Zorica Ilić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković