„Izvrstan udžbenik“ za učenike u BiH?

U organizaciji nemačkog Instituta Georg Ekert u Sarajevu je organizovana radionica „Izvrstan udžbenik“. Učesnici iz BiH i Nemačke razmenili su iskustva i diskutovali o nedostacima obrazovnih sistema u BiH.

Zabranjen sadržaj

U bh. nastavnim programima istorijske činjenice, posebno one iz perioda od 1992. do 1995. godine, predočene su selektivno i(ili) tumačene na različite načine. Pri tome se, i to ne samo u udžbenicima istorije, često koristio uvredljiv sadržaj, odnosno jezik mržnje.

„Onda su došli stranci“, kaže D.B. iz istočnog Sarajeva, prisećajući se kako su sporni sadržaji izbačeni iz udžbenika istorije. „Sjećam se da su prije nekih deset ili jedanaest godina, kada sam bio prvi razred gimnazije, na čas historije sa profesoricom ušli i neki stranci. Ona nam je rekla da otvorimo udžbenike, što smo i učinili. Oni su potom ispečitali naslove koji su se odnosili na ratna zbivanja od 1991. do 1995. godine. Na pečatima je pisalo 'zabranjen sadržaj'. Mi na to nismo obraćali pažnju jer nama je najbitnije bilo da je knjiga skraćena za nekih četrdesetak stranica“, kaže D.B.

Brisanje jezika mržnje iz školskih udžbenika

Aleksadra Krstović iz OSCE (Organization for Security and Co-operation in Europe) misije u BiH kaže da su prvi posleratni udžbenici u BiH bili „materijalni dokazi jezika mržnje, stereotipa i predrasuda prema drugima“. „Početkom 2000. godine međunarodne organizacije su, zajedno sa nadležnima iz obrazovnih institucija, pokušale pronaći način kako da umanje štetu koju proizvodi jezik mržnje i prvo se interveniralo na udžbenicima jer su oni dosezali do svakog učenika u BiH“, kaže Aleksandra Krstović.

Iako su od 2000. godine učinjeni pozitivni pomaci, BiH ni danas nema adekvatan obrazovni sistem. Ovo je, između ostalog, rečeno na radionici „Izvrstan udžbenik“ upriličenoj 13. i 14. oktobra u Katoličkom školskom centru u Sarajevu. Radionicu je organizovao nemački institut za istraživanje međunarodnih udžbenika Georg Ekert. Projekat je sproveden u okviru „Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu“, a sponzoriše ga Vlada Savezne Republike Nemačke.

„Malo se govori o etničkom čišćenju“

Ekhart Fuhs kaže da Institut Georg Ekert podržava obrazovne sisteme u regiji, te da kroz različite projekte i analize dolazi i do spoznaja o nedostacima u obrazovnim programima u BiH. „2010. godine institut Georg Ekert počeo je novi projekat u okviru kojeg smo došli do saznanja da se u školskim udžbenicima malo govori o nasilju i etničkom čišćenju. Takođe, malo se govori o krivcima i odgovornim“, kaže Fuhs.

Razloge selektivnog prikazivanja istorijskih činjenica u školskim udžbenicima treba tražiti u različitim nastavnim planovima i programima u kojima dominiraju „vrednosti nacije“. Na nedostatke obrazovnog sistema u BiH „koji kroz tri različita nastavna plana deli decu u ovoj državi“, ukazao je i profesor Filozofskog fakulteta u Sarajevu Nenad Veličković. On veruje da je za ideološki aparat književnost „važniji i glasniji instrument" od istorije.

 Nacionalni identiteti se neguju kao najviša vrednost

„Sve što nacija vidi kao element svog određenja, pokriveno je književnošću. Nacija sebe prepoznaje u jeziku, jezik se konzervira u književnosti. Nacija se okuplja oko simbola, a književnost simbole prepoznaje i slavi. Nacija se konstituira na teritoriji za koju književnost osigurava tapije. Nacija se legitimira historijom koju pripovjeda književnost. Nacija živi u mitovima koji žive u književnosti“, kaže Veličković.

Mogu li u ovakvoj BiH učenici da dobiju udžbenike čiji sadržaji prvenstveno afirmišu univerzalne vrednosti sadržane u Povelji o ljudskim pravima? Profesor Veličković nije optimista jer „aktuelni obrazovni sistemi u BiH nacionalne identitete njeguju kao najvišu vrijednost“. On upozorava da sastavljači nastavnih planova i programa književnost koriste kao sredstvo indoktrinacije, te da je stručnjacima, pedagozima, autorima udžbenika i nastavnicima „važnije zadržati posao u sistemu ideološkog aparata, nego osporiti njegove motive i ponuditi realne alternative“.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo

Odg. urednica: Ivana Ivanović