Izručenje Miloševića – 12 godina kasnije | Politika | DW | 28.06.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Izručenje Miloševića – 12 godina kasnije

Pre 12 godina Haškom tribunalu izručen je Slobodan Milošević; 28. jun, Vidovdan, ima posebnu simboliku, a danas, 28.6.2013. je doneta i odluka EU o početku pregovora sa Srbijom.

Bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije Slobodan Milošević isporučen je Haškom tribunalu 28. juna 2001. godine, na srpski praznik Vidovdan, koji je u srpskom društvu već dobio mitološke konotacije. Izručenje Miloševića Hagu je izazvala političke sukobe i napetosti u Srbiji, koji su na kraju rezultirali ubistvom premijera Srbije Zorana Đinđića 2003. godine. Datum Miloševićevog izručenja ove godine ima posebnu simboliku, jer je istog dana doneta i odluka Evropske unije (EU) o početku pregovora o članstvu Srbije u EU. Za to vreme u Srbiji i danas traje rasprava o tome da li je Miloševićevo izručenje Hagu bila dobra ili loša vest za Srbiju...

Prvo pojavljivanje Slobodana Miloševića pred Haškim tribunalom

Prvo pojavljivanje Slobodana Miloševića pred Haškim tribunalom

Obaveza demokratske Srbije

Izručenje Slobodana Miloševića Hagu je bila obaveza demokratske Srbije prema svim žrtvama iz ratova na prostoru bivše Jugoslavije, ističe za DW Žarko Korać, koji je 2001. godine bio potpredsednik srpske vlade. To je takođe bila i obaveza prema građanima Srbije, kaže Korać:

„Koji su za vreme Miloševićeve vlasti doživeli da imaju jednu od najvećih inflacija u istoriji Evrope, koji su gladovali, koji su izbačeni iz svih međunarodnih organizacija, koji su proskribovani; to je dakle katastrofalna politika sa njegovom ogromnom odgovornošću, a to je tada bila i podrška Haškom sudu. Tako da se to danas, 12 godina kasnije, pokazuje kao odluka bez koje Srbija ne bi mogla, ne da krene napred, nego ne bi mogla da uveri sve da se u njoj bilo šta promenilo“.

Istorijski paradoksi

Izručenje Miloševića je bio najznačajniji raskid sa prošlošću, smatra Korać. Korać pri tome kao neku vrstu istorijskog paradoksa vidi činjenicu da se datum Miloševićevog slanja u Hag ove godine poklapa sa očekivanjem odluke EU o početku pregovora sa Srbijom. Osnovni paradoks je da su glavni nosioci Miloševićeve politike sada glavni nosioci proevropskih tendencija, kaže Korać:

„Tako da imamo mnogo paradoksa 12 godina kasnije, koji pokazuju ogromne probleme tranzicije u Srbiji, i ogromne probleme Srbije u suočavanju sa prošlošću. Upravo u zemlji koja nije uspela da se suoči sa prošlošću moguće je da bez reči izvinjenja, ili sa poluizvinjenjem, dva vodeća lidera budu izašli upravo iz stranaka koje su i krive za tragediju u kojoj smo se našli“.

Duboko Miloševićevo nasleđe

Odlazak Miloševića u Hag je bio oslobađajući momenat za Srbiju, ocenjuje za DW Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Međutim, sve što se kasnije dešavalo pokazuje koliko je Miloševićevo nasleđe bilo duboko, kaže Biserko:

Ivica Dačić na sahrani Slobodana Miloševića 2007.

Ivica Dačić na sahrani Slobodana Miloševića 2007.

„I koliko je Milošević uživao široku podršku u ovom društvu. I danas možemo reći da nije bilo pravih pokušaja da se distancira od njegove politike. Naprotiv, tokom prethodnih godina se pokušalo ostvariti ili zadržati ciljeve drugim sredstvima, diplomatijom i tome slično, pre svega na Kosovu i u Bosni. Od Kosova su morali odustati, nadam se da će se odustati i od Bosne“.

Šta si radio u ratu, tata?

Srpski premijer Ivica Dačić je nedavno izručenje Slobodana Miloševića Hagu naveo kao jednu od loših vesti za Srbiju. Žarko Korać s druge strane smatra da je to bila dobra vest za Srbiju, i kaže da je razumljivo zašto Dačić to vidi kao lošu vest:

„Zato što bi onda morao da govori o svojoj sopstvenoj odgovornosti. Nekada se to slikovito naziva 'šta si radio u ratu, tata?' Znači, morao bi da progovori šta je on radio u to vreme. Kao što znate, on svakako nije pripadao pobunjeničkom ili reformističkom krilu Socijalističke partije Srbije (SPS), on je bio vrlo lojalni član te partije, i velikim delom, koliko danas znamo, miljenik Slobodana Miloševića. Postoji tu još nešto dodatno. Kalkuliše se sa biračkim glasovima, dakle računa se da će iz lojalnosti jedan deo Miloševićevih birača još uvek glasati za njega“.

Čelnici sadašnje vlasti pokušavaju da nas ubede da su iz današnje perspektive hapšenje i isporuka Miloševića bili nepotrebni, ali to je samo reakcija one strane i onih partija koje su učestvovale u ratu, kaže Biserko.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM

Reklama