„Izrael mora da prekine okupaciju“

Dojčlandfunk: Kakva je trenutno situacija u Gazi?

Sumaja Farhat-Naser: Stravična. Vidim i slušam o užasnim stvarima, koje narod ovde doživljava i ne smem ni da pomislim šta će dalje biti. Ovako nešto nismo doživeli. Očigledno nije ubijeno dovoljno ljudi kako bi došlo do strane intervencije. Sve to mnogo boli. Jer to više nije Intifada već rat koji se svake dve godine ponavlja. S vremena na vreme je brutalan, ponekad bolan, a ovoga puta je za mnoge smrtonosan.

DLF: Postoje indicije da bi ipak moglo doći do mirovnih pregovora u Egiptu. Šta biste sugerisali posrednicima u tim pregovorima? Šta bi trebalo uraditi, kako bi se novi pokušaj pretvorio u ozbiljne pregovore?

Farhat-Naser: Kairo, ali i ostatak sveta, moraju da znaju da se okupacija mora prekinuti. Palestinci su više puta doživeli scenario prema kojem dolazi do prekida vatre i privremenog primirja i onda se ponovo nastavi po starom. Zašto uopšte postoje sukobi između Izraelaca i Palestinaca? Zato što su Izraelci okupatori, koji ugnjetavaju ljude – a nama su potrebni sloboda, suverenitet i nezavisnost. Sve dok bude bilo okupacije, bezbednosti ovde neće biti, bilo za Izrael, bilo za Palestince. Radi se o ljudima – u Gazi ih živi 1,8 miliona. Polovina njih mlađi su od 16 godina. Ne možete bombardovati Gazu, ubijati ljude i reći: „Želimo da razbijemo Hamas i druge grupacije.“ Sukobima i ubijanjem ne može se doći do političkog rešenja. Dakle, svi moraju da polože oružje. Moraju se obezbediti garancije da će se sa opsadom Gaze prestati, da će aerodrom biti otvoren i da će se pregovori voditi u pravcu okončanja okupacije i trajnog mira.

DLF: Ali pitanje je da li Hamas zaista želi mir sa Izraelom. Ne govorim o civilima u Gazi, koji su ujedno i žrtve ovih napada, nego šta je sa Hamasom, koji i dalje ispaljuje rakete na Izrael?

Farhat-Naser: Da. Hamas ispaljuje rakete na Izrael. Ali Hamas je više puta poručio da je spreman da prizna Izrael i započne razgovore, kada Izrael bude priznao Hamas i prestao sa okupacijom. Ja ne branim Hamas, nikako. Ali mi ne govorimo o konfliktu u kojem Hamas ispaljuje rakete, a Izrael navodno pribegava ubijanju ljudi, kao odgovoru na to.

DLF: A šta ćemo sa tim da se u osnivačkoj povelji Hamasa navode ciljevi poput uništavanja Izraela, likvidacije Jevreja… Kako se može onda od Izraela očekivati da pristane na pregovore sa Hamasom i dogovori trajni mir?

Farhat-Naser: Kao prvo, to je stajalo i u osnivačkoj povelji Palestinskih autonomnih oblasti, ali smo uspeli da izdejstvujemo da se to ukloni. Umesto toga podržana je ideja da se pregovorima dođe do rešenja. Ali pregovara se preko 20 godina i ništa se nije promenilo. Posledica toga je ono što čelnici Hamasa sada govore: spremni smo da pregovaramo o priznavanju Izraela, ako Izrael kaže sarađivaćemo sa političkim krilom Hamasa. Situacija izmiče kontroli. U poslednjih deset godina niču nove grupe fanatika, koje Izrael takođe želi na razbije. Ali ovako više ne ide. Izrael ne može da nastavi sa politikom u kojoj je nasilje rešenje. Trajni mir podrazumeva pronalaženje političkog rešenja. Izrael bi trebalo da kaže dosta je bilo, hajde da vidimo kako da se prestane sa okupacijom i uspostavi mir… Na Zapadnoj obali smo uspeli da smirimo situaciju, tamo više nema nikakvih borbi.

DLF: Da, ali za prilike na Zapadnoj obali odgovoran je Fatah. Šta je sa opcijom da Fatah preuzme kontrolu u Gazi? Zar to ne bi olakšalo postizanje mira i omogućilo dogovor sa Izraelom?

Farhat-Naser: Verovatno u teoriji, ali to pitanje se ne može rešiti nasiljem. Uostalom, mora se odgovoriti i na zahteve Hamasa. Mislim da bi Hamas trebalo prihvatiti kao deo vlade, kao nekog ko učestvuje u donošenju važnih odluka i pronaći način, kako da se do lidera tog pokreta dopre.

DLF: Zar Fatah ne bi mogao da utiče na Hamas? Nije li to ipak pitanje, kojim bi trebalo da se pozabavi Fatah?

Farhat-Naser: Fatah nije dovoljno jak da bi nešto učinio u pogledu mirovnih pregovora. U međuvremenu je postalo jasno da je ovaj rat dobio regionalni karakter. Zato je važno da se u proces uključe i druge grupacije, ali i druge zemlje, koje imaju uticaj na Hamas. Upravo to je ono što uliva nadu u nove pregovore. Iran je u sve to prilično uvučen, ali i Katar i Saudijska Arabija. Ne radi se više samo o privremenom poboljšanju. Mora se iskoristi moć kako bi rat bio okončan. Kako više ne bi bilo isporuka oružja i novca za naoružavanje. I mi Palestinci u svemu tome moramo da se angažujemo i zato mislim da je dobro što imamo vladu nacionalnog jedinstva, u kojoj su i zvaničnici Hamasa. Ima tu dobrih ljudi, to bi takođe trebalo imati u vidu.

*Sumaja Farhat-Naser, rođena 1948, je palestinska hrišćanka i jedna od najpoznatijih spisateljica i mirovnih aktivista na Bliskom istoku. Po obrazovanju je doktorka botanike, koju je studirala u Hamburgu, a kasnije predavala na palestinskom univerzitetu Bir Zait. Nagrađena je brojnim nagradama za doprinos miru, ali i književnim nagradama.