Iznajmljivanje radne snage

Prvobitna ideja je bila da se oni koriste kada je firmi najpotrebnija radna snaga, u medjuvremenu firme na taj način dobijaju jeftinu radnu snagu.

„Radim u jednoj pivari, na način na koji tamo rade i stalno zaposleni, dakle oni koji nisu iznajmljeni radnici. Radim kao higijeničar".

Radnici druge klase

Ovaj 31-godišnjak je pozajmljen radnik i to već dve godine. Bio mu je potreban posao, a nije mogao da nađe nikakvo stalno zaposlenje. Tako se prijavio jednoj firmi koja iznajmljuje radnike i tu – zaposlio. U pivari u kojoj radi 60 odsto njegovih kolega su iznajmljeni radnici.

„Na nas obično gledaju kao na radnike druge klase. Prema normalnoj hijerarhiji, u ovakvim firmama postoje radnici, vođe smena i majstori. Ali mi smo postali četvrti sloj. Iznajmljeni radnici".

Bretšnajder zarađuje 6 i po evra na sat. To je plata koju dobija od firme koja ga iznajmljuje. Od te sume se zatim odbija doprinos za socijalno osiguranje. Tako mu ostaje manje od 100 evra mesečno – polovina sume koju zarađuju stalno zaposleni.

Iznajmljeni radnici su sve traženiji

Preduzećima je potrebna fleksibilna radna snaga. Trenutno je na ovaj način angažovan svaki šesti radnik u Nemačkoj. Hans-Ulrih Brauč sa Instituta za privredna istraživanja u Haleu o tome kaže:

„Preduzeća tu vide prednost u konjunkturno jakim periodima, kada nije dovoljan samo prekovremeni rad da bi se ispunile norme. Tada im je potreban dodatni personal".

Radnici koji su dugo u nekoj firmi kojoj su iznajmljeni imaju šansu da konkurišu za stalno radno mesto. Mnogi, poput Patrika Bretšnajdera, radije napuštaju posao kao iznajmljeni radnici i raskidaju ugovore sa matičnim firmama, te nastavljaju potragu za nekim stalnim poslom.