Izlozba El Loka u Bonu

Ciklus radova „Lica sveta“ predstavlja lica, koja ne odražavaju nikakve razlike izmedju polova, rasa ili religija. Sta vas je inspirisalo da napravite slike i skulpture prozete ovim motivom?

„Mene je tu interesovao čovek. Medju ljudima ne treba da postoje razlike. Čovek je čovek, on postoji da bi izvrsio odredjenu funkciju na ovom svetu. Ako to zaista i čini, onda ne mora da bude ni Nemac, ni da se zove kao Francuz. On je samo čovek. To sam spoznao kada sam dosao za Nemačku. Odjednom sam tamo uvideo da razlike ipak postoje, što me je podstaklo da stvorim ljude onakve kakve sam ih u svojoj glavi zamislio. Tada sam naslikao lica. Mnoštvo lica, koja su uvek drugačije izgledala. Do danas nisam naleteo na lice koje isto izgleda kao lice od juče. To je bila moja namera. Čovek je čovek i ništa više.“

Rodjeni ste u Togu, ali ste u Nemackoj studirali i ostali ovde da živite. Koliko je boravak u Evropi uticao na vas licni i profesionalni razvoj?

„Pocetkom sedamdesetih, upisao sam Umetnicku akademiju u Diseldorfu. To je bilo lepo vreme, naivno, bezbrizno, imao sam stipendiju. Ali nakon studija sam primetio koji teret moram da podnesem. Bilo je tesko izaci ovde na kraj kao umetnik. Najteže je sto covek nije svestan sta zapravo znaci postati umetnik. Odjednom sam shvatio da studiranje pocinje nakon studija. Studiranje ljudi, umetnosti, sta ona znaci za coveka i kako je njemu pribliziti. Tada pocinjem prvi put da sticem iskustva, da se suocavam sa zivotom i pocinjem da ga studiram.”

Diplomirali ste u klasi Jozefa Bojsa. Šta ste od njega naučili?

„Naučio sam sta znaci sloboda, sloboda misljenja. Bojs je definisao potpuno novi pedagoski pristup učenju, kada je sekretarijatu Akademije predlozio da pusti sve ljude koji su izasli na prijemni, da studiraju dva semestra. Smatrao je da je nemoguce za 30ak minuta dokučiti da li neko moze da bude umetnik ili ne. Meni je bilo jasno sta on misli o umetnosti. Umetnost ce uvek bitu u blizini slobode. To sam od njega naucio.“

Jarke crvene nijanse, razbijanje jedinstva prostora, poigravanje formama dominiraju u vasem radu. Koliko je vasa umetnost evropska, a koliko afrička?

Tesko pitanje na koje sam uvek odbijao da odgovorim. Ne zman sta je moderno i evropsko, a šta moderno i afričko. Ja sam umetnik i ona je proizvod El Loka. To pitanje prepustam strucnjacima. Ali postoje ljudi koji misle da nisam ni Afrikanac ni Evropljanin, vec El Loko.“

Slike koje su danas izlozene u Bonu, naslikali ste pre dvadeset godina. Teme “lica sveta” i “kosmicka pisma” ponavljaju se u vasem radu. Zasto?

“Mene zanimaju pre svega dve teme, i one me prate duž moje višedecenijske slikarske palete. Svetska lica i kosmicka pisma. Konkretno na ovoj izlozbi kosmicka pisma su skulpture u obliku zmije ili slova iks. Ovi radovi su mi bili vazni i iz razloga koje sam vec spomenuo. Zbog razdvajanja ljudi. Shvatio sam da mora da postoji razlog zasto ljudi insistiraju na nacionalnosti. Šta time hoće da postignu? Mozete da budete iz Srbije, ali isto tako i iz drzave Togo. Pa? Time se nece desiti smak sveta. Ovaj problem primecujem posebno kod govornog, zivog jezika. Kada ljudi u Nemackoj govore, svako pokusava da predstavi nesto kao najbolje, najlepše. Ali pitam se sta bi se desilo kada bi postojao jezik koje niko od nas ne bi razumeo? Mogli bismo njime da komuniciramo, ali na drugom nivou. To znači da takvim jezikom ne bi mogli da pravimo reklamu ili nesto drugo. Na primer, dobijete pismo koje ne mozete da procitate, ali samo njegov izgled, njegove boje, sežu vam do srca. Zato su me i zanimala kosmicka pisma koja sezu van ljudskog govora. Neka od kosmickih pisma sam stvorio i u obliku markica za avionsku postu, koja ce dospeti do imaginarnih ljudi. Tako i vi mozete da pogledate ovo pismo i da se pitate, o cemu se tu radi? Ali meni je stalo samo do jednog. Da ljudi kazu kako je lepo. To je vec dovoljno za komuniciranje medju ljudima.“