Izlazak iz evrozone – pravno nemoguć? | Evropa | DW | 28.06.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Izlazak iz evrozone – pravno nemoguć?

Da li bi bankrot Grčke automatski značio izlazak iz evrozone? Ovo je samo jedno od brojnih pitanja na koja odgovaraju stručnjaci nemačke javne radiotelevizije ARD, Frank Brojtigam i Tobias Zindram.

Da li bankrot Grčke automatski vodi izlasku Grčke iz evrozone?

Ne, te dve stvari treba posmatrati odvojeno jednu od druge. Ako Grčka bankrotira to ne znači automatski da je napustila evrozonu.

Postoje li posebna pravila za postupak državnog bankrota?

Ne. Kada bankrotira neka firma onda postoje jasne zakonske odredbe. Kreditori, na osnovu posebnih pravila, imaju šansu da vrate deo svoje imovine. Takve pravne odredbe ne postoje za države. Stoga je verovatnije da u slučaju bankrota, Grčkoj i njenim žirantima predstoje dugogodišnji sudski procesi.

Postoje li iskustva s državnim bankrotima?

Da. Posebno je u sećanju bankrot Argentine, na Božić 2001. godine. Bankrot i otpis dugova u 2005. i 2010. godini doveo je do toga da su kreditori te države izgubili 70 odsto svojih potraživanja od Argentine. I do danas su zbog toga u toku komplikovani sudski procesi. Više hedž-fondova koji su nakon bankrota kupili državne obveznice Argentine za delić njihovih nominalnih iznosa nisu hteli da učestvuju u procesu otpisa dugova. Čak je i Nemački savezni sud (BGH) u februaru 2015. dvojici privatnih investitora odobrio podizanje tužbe protiv Argentine.

Da li je izlazak iz evrozone pravno regulisan?

Ne. Ta mogućnost nigde nije predviđena. Možda će "dovitljivi pravnici" pronaći neku opciju za tako nešto, ali je to u svakom slučaju ekstremno teško. Čak i ako Grčka postane insolventna, evro ostaje zakonsko sredstvo plaćanja. Profesor evropskog prava Kristof Herman je već rekao: "Grčka može otići u bankrot. Međutim, evro se zasniva na zakonskoj regulativi, a ona se na taj način neće promeniti."

U tom evropskom zakonu iz 1998. piše: "U svim državama koje uvode evro, na dan uvođenja zajednička valuta zamjenjuje važeće valute po ranije utvrđenom kursu." Taj zakon je i dalje na snazi. Bez njegove promene, nema ni izlaska Grčke iz evrozone."

Može li Grčka jednostrano da izađe iz evrozone?

Jedan od pominjanih načina za to je član 50 Evropskih ugovora u kojem piše da "svaka država članica može da odluči da napusti EU". Pravno regulisan je, međutim, samo izlazak iz EU, ne i iz evrozone. Izlazak iz evrozone bi nastupio automatski, ako bi Grčka napustila EU. Ipak, jednostrani izlazak iz Unije stupa na snagu tek dve godine nakon donošenja te odluke. Teoretski, vlada u Atini bi mogla da se pozove i na "opšte odredbe međunarodnog prava" i na "vanredno stanje i situaciju u kojoj se našla država". Ipak, pitanje je da li međunarodno pravo može oduzeti primat evropskim ugovorima.

Mogu li druge države jednostavno izbaciti Grčku iz evrozone?

To je, pravno gledano, još teže nego jednostrano napuštanje evrozone. "Izbacivanje" iz evrozone se nigde ne spominje.

Kod kršenja temeljnih vrednosti EU, kao što su demokratija, jednakost pred zakonom, pravna država i ljudska prava, pojedinim državama se mogu oduzeti određena prava. Ali čak i kod tako teških kršenja evropskih načela nigde se ne spominje "izbacivanje" iz EU. Brojni eksperti smatraju da se kod tako jasnih propisa ne može paralelno posegnuti ni za onim što se naziva međunarodno pravo.