Izbori za ″opstanak″ podeljene države | Politika | DW | 05.10.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Izbori za "opstanak" podeljene države

Promena vlasti koja je uzrokovana protestima u Ukrajini bi trebalo da dobije epilog. Nakon prevremenih izbora održanih u maju, sada, krajem oktobra trebalo bi da bude izabran i novi parlament, mada se pobednik već zna.

Dok se na istoku Ukrajine i dalje puca, uprkos postignutom primirju, Ukrajinci biraju novi parlament. Pet meseci nakon prevremenih predsedničkih izbora, poslanici koji će sedeti u ukrajinskom parlamentu takođe će biti izabrani pre vremena. To je taj "novi početak" koji su zahtevali opozicioni demonstranti krajem prošle godine. U odmetnutim oblastima, Donjecku i Lugansku izbori će biti održani naknadno.

Nakon 1994. i 2007. ovo su treći prevremeni parlamentarni izbori u novijoj istoriji Ukrajine. Ali, kako smatra Viktor Samjatin iz kijevskog Centra Rasumkov za ekonomske i političke studije, ovaj put su izbori od "životne važnosti". "Radi se o tome da li će Ukrajina preživeti kao država", kaže ovaj stručnjak u razgovoru za DW.

U izbornoj trci, zakazanoj za 26. oktobar, učestvuje ukupno 29 partija za 450 poslaničkih mesta. A pobednik se zna već mesecima - Petro Porošenko. Savez koji nosi ime predsednika (Blok Porošenko) je prema anketama u prednosti u odnosu na ostale kandidate, i trebalo bi da dobije oko trećinu glasova birača. Uz to treba pomenuti da je ovaj savez osnovan tek krajem avgusta ove godine a zasnovan je na Porošenkovoj partiji "Solidarnost".

Tako je milijarder Porošenko brzinom svetlosti ušao u ukrajinsku politiku. Njegova partija "Solidarnost" do sada je postojala samo na papiru, nije bila zastupljena ni u parlamentu. Za Porošenka kao predsednika ovi izbori su veoma važni. Jer, prema ukrajinskom ustavu mnogo veću moć imaju ukrajinski parlament i vlada nego predsednik. Eksperti smatraju da je Porošenkov cilj da sam osvoji većinu.

Povratak generacije Juščenko

Predsednik je pokušavao za svoju partiju da pridobije i premijera Arsenija Jazenjuka. Ali, njih dvojica ne mogu zajedno, Umesto njega uspeo je u svoj blok da dovede kijevskog gradonačelnika i svetskog šampiona u boksu Vitalija Klička. Kličkova partija koja je već u parlamentu jedan je od stubova "Bloka Porošenko".

Bez obzira ko će u ovom bloku biti vodeći kandidat, Vitalij Kličko ili bivši ministar unutrašnjih poslova, "Blok Porošenko" se u svakom slučaju sastoji od političara iz vremena prozapadno orjentisanog predsednika Viktora Juščenka. Tako bi trebalo da na vlast dođe generacija koja je do 2010. bila na vlasti.

Porošenkovoj partiji, sudeći prema anketama, za takav uspeh presudno je bilo više faktora, smatra stručnjak Samjatin. "Sa Porošenkom mnogi u prvom redu povezuju mirno rešenje konflikta u istočnoj Ukrajini." Takođe i Porošenkov reformski program "Strategija 2020" dobro je primljena, a deo strategije je i predsednikovo obećanje da će do tada zemlju uvesti u Evropsku uniju.

Ipak, situacija u istočnoj Ukrajini mogla bi da bude katastrofa za Porošenka. Njegovu odluku da separatistima da više autonomije mnogi smatraju greškom i zbog toga nailazi na kritike. Desni populisti poput Oleha Ljaška, vođe Radikalne stranke, tu odluku karakterišu kao "kapitualciju". Međutim, prema anketama desno populističke partije na predstojećim izborima ne bi trebalo da pređu cenzus od pet odsto što je neophodno za ulazak u parlament.

Razlaz Timošenko i Jazenjuka

Kao Porošenkova protivnica sa svojom partijom "Otadžbina" na izborima učestvuje i bivša premijerka Julija Timošenko. Ali, kako se procenjuje neće dobiti ni blizu onoliko glasova kao 2012. Tada je još bila u zatvoru, a njenu partiju je predvodio sadašnji premijer Jazenjuk. Ovaj put su Timošenko i Jazenjuk na različitim putevima. Jazenjuk predvodi svoj sopstveni savez koji se zove "Narodni front" kojem su se priključili mnogi političari iz tabora Julije Timošenko.

Kao veliki gubitnici ovih izbora su pristalice donedavnog predsednika Viktora Janukoviča, koji je prebegao u Rusiju. Mnogi od njih su se priključili jednom opozicionom bloku, ali je upitno da li će ući u parlament. Jer, njihovi birači žive mahom na, od Rusa anektiranom, ostrvu Krim i u istočnoj Ukrajini. Isto važi i za komuniste.

Kako sada stvari stoje, u novom parlamentu bi trebalo da po prvi put bude prozapadna većina. Ali, kako smatra stručnjak Samjatin "kada je reč o ovim izborima još uvek nema prave konkurencije u idejama i programima".