Izbori u Kirgistanu

Posle Ukrajine i Gruzije, Kirgistan je treća republika bivšeg Sovjetskog Saveza u kojoj je opozicija uspela da sprovede pormenu vlasti.

Tada je izgledalo da se Kirgistan kreće putem demokratije i važio je kao primer u regionu centralne Azije, poznatom po autoritarnim režimima. Protekle godine u ovoj državi su se stalno smenjivale krize. Nada revolucije, predsednik Bakijev, prebacuje u međuvremenu opoziciji zloupotrebe i nerad. Poslednjih meseci stanje u ovoj državi obeleženo je brojnim protestima, promenama u vladi i zahtevima da predsednik podnese ostavku. U centru pažnje je pre svega sporna reforma ustava. Predsednik Bakijev je raspisao referndum u oktobru o novom ustavu i dan kasnije raspustio parlament i raspisao nove izbore.

Prevremni izbori će se održati u nedelju. Reformom ustava broj poslanika u parlamentu je povećan sa 75 na 90. Prvi put će biti birani po većinskom principu preko partijskih lista.

Na izborima će se takmičiti 12 partija. Opozicione partije su podeljene. Kao favorit važi partija predsednika. Prema nekim procenama ta partija bi trebalo da dobije 70 mesta u parlamentu. Time bi u Kirgistanu došlo do slične situacije kao u susednim državama Kazahstanu i Rusiji, gde već sada partije predsednika dominiraju parlamentom.