Izbeglice sa Kosova: Nada od tri promila | Politika | DW | 05.03.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Izbeglice sa Kosova: Nada od tri promila

Više od 18.000 Kosovara stiglo je do Nemačke u poslednja dva meseca. Nadaju se boljem životu iako je u januaru prihvaćeno samo 0,3 odsto njihovih zahteva za azil. Neke od njih smo posetili u prihvatnom centru u Hemeru.

Deutschland Hemer Unterbringungseinrichtung für Asylbewerber ZUE

Hemer

Mala Aurora neprestano kašlje. Dete od nepune dve godine muči jaka prehlada. Majka Zoja, u poodmakloj trudnoći, pokušava da je primiri, ali ni sama nije mirna. Otac i suprug Valdet Brahimi želi da ostane pribran. Tek po neki duboki uzdah i reči pune razočaranja. „Lagali su nas. Da sam znao, nikada ne bih krenuo ovde.“ Ko je lagao? „Mnogi na Kosovu su nam rekli da u Nemačkoj odmah dobijamo posao, papire i kuću u kojoj bismo živeli.“

Ova porodica tek je kap u moru od – prema procenama – 170.000 kosovskih Albanaca koji su poslednjih meseci napustili svoju domovinu. To su žrtve bede, ali i trgovaca ljudima i glasina prema kojima na Zapadu svakog došljaka odmah ogreje sunce.

„Brutalno su me tukli“

Put prema Mađarskoj i obećanoj zemlji za porodicu Brahimi počeo je 29. januara. Do Subotice je išlo glatko, autobusom, a tamo su bili smešteni u hotelu kao i hiljade sunarodnika pre njih. Tamo su, priča 25-godišnji Valid, sreli švercere ljudi koji su govorili i srpski i albanski i tražili 400 evra po osobi da ih prebace preko granice. „Na kraju su pristajali i na 200 evra. Ja sam ipak odlučio da pređem granicu uz pomoć navigacije.“ Posle jedanaest sati pešačenja kroz šume, porodica se dokopala Segedina. „Bilo je užasno. Na kraju smo bili srećni kada je naišla mađarska policija.“

No sreća je brzo okopnila. Prebačeni su u zatvor, muškarci su odvajani od žena. „U jednoj sobi od stotinak kvadrata je bilo najmanje 200 muškaraca. Najgore je što nisam znao kako je mojoj trudnoj ženi i ćerki“, kaže Valid. Njegova supruga Zoja dodaje: „Mi smo bile u drugoj prostoriji, bez kreveta, svako dete je imalo tek po jedno ćebe. Moja ćerka je celu noć urlala, htela je vode. Ali vrata su bila zaključana, nije bilo toaleta ni pelena za dete.“ Nakon 24 sata Valid je ponovo video svoju porodicu, rečima je pokušao da primiri suprugu. Onda su, kaže, petorica policajaca počela da ga udaraju dok nije izgubio svest. „Brutalno su me tukli samo zato što sam razgovarao sa svojom ženom.“

Jedini izlaz iz zatvora bilo je podnošenje zahteva za azil u samoj Mađarskoj. Konačno slobodni, ovi ljudi su krenuli u Budimpeštu kako bi odatle uhvatili voz do Nemačke. Ali, kako Valid tvrdi, mađarska policija to nije dozvoljavala. „Prišao mi je jedan nepoznati čovek i tražio 2.500 evra da nas prebaci do Diseldorfa. Bilo mi je dosta Mađarske. Platio sam.“

„Prema paragrafu 16a…“

Valdet Brahimi und Zoja Alijaj

Valdet Brahimi i Zoja Alijaj

Iz primarnog prihvatnog centra za tražioce azila u Dortmundu brzo su prebačeni ovde, u smeštaj u Hemeru. Valdet sada računa da ga je čitav put uz podmićivanje raznih ljudi stajao oko 4.000 evra. Na to je bio spreman kada je kod kuće prodao auto i kravu i pozajmio još novca. „Na Kosovu za nas nema nade. Hoću da nađem bolji život za porodicu i mene. To je jedini razlog što sam došao u Nemačku.“

To Valdetu nije prvi boravak u zapadnoj Evropi. Dugo je živeo u Belgiji, a u holandskom Hagu je studirao kriminologiju. Kaže da se 2011. vratio na Kosovo jer je hteo da pomogne svojoj zemlji. Ali ni u svetu cenjena diploma iz Haga nije pomogla da pronađe posao u struci. „Išao sam do Ise Mustafe, tada gradonačelnika Prištine, do kancelarije bivšeg premijera Tačija, prijavljivao se na svaki konkurs u policiji. Uzalud.“ Posao na Kosovu ostaje privilegija onih sa pravim vezama ili sa dovoljno novca. Valid nije imao ni jedno ni drugo – i tako je završio među 45 odsto nezaposlenih u ovoj siromašnoj državi.

Sve to je dovelo porodicu Brahimi do rurskog gradića Hemera, gde dom dele sa još 650 njima sličnih – iako je predviđeni kapacitet za najviše 500 osoba. „To je za sve koji su ovde veoma stresno“, kaže direktor ovog prihvatilišta Horst Labrenc. Polovina ljudi ovde je sa Kosova. Još četvrtina iz Srbije, Albanije, Bosne i Makedonije. I svima su šanse za azil jednako tanke. „Oni samo štete sebi. Padaju na priče koje nisu realne. Lako je razumeti tešku ekonomsku situaciju ovih ljudi. Ali prema paragrafu 16a nemačkog Osnovnog zakona oni nisu politički progonjeni“, kaže Labrenc.

Milom ili silom

Deutschland Hemer Unterbringungseinrichtung für Asylbewerber ZUE

Lotar Strunk

Od prethodne sedmice se zahtevi kosovskih Albanaca obrađuju prema ubrzanom postupku – za samo dve sedmice. Još nije izvesno hoće li nemačka služba za migracije i izbeglice uspeti da postigne takav tempo. Ali je jasno da Kosovari više neće moći da se nadaju višemesečnim socijalnim davanjima. Trenutno mesečno odrasli tražilac azila dobija 354 evra – više od prosečne plate na Kosovu.

Lotar Štrunk, savetnik za migracije u Crvenom krstu, zato nabraja jedine dve opcije koje su ostale Kosovarima čiji je zahteva za azil odbijen: ili će napustiti Nemačku „dobrovoljno“ ili će biti proterani. U drugom slučaju im preti zabrana ulaska u šengenski prostor do pet godina.

Nijedna od dve opcije nije ostvarenje Valdetovog sna. Ne zna gde će se vratiti, ukoliko bude prognan. Koristi priliku da se sasvim lično obrati sunarodnicima: „Ljudi, ne krećite. Ni sami ni sa porodicom. To je greška! Doživećete samo strašne stvari, a nećete dobiti ništa. Nema nade za azil u Nemačkoj!“

Reklama