Izbeglice ne žele u Dansku | Evropa | DW | 10.09.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Izbeglice ne žele u Dansku

Danska ima najstrožija pravila za potražioce azila u čitavoj Evropskoj uniji. One izbeglice iz koje su se „zaglavile“ u toj zemlji pokušavaju na sve načine da se domognu Švedske.

Atmosfera u azilantskom centru u Somerstedu na jugu Danske, naglo se promenila nakon što je 150 Sirijaca spazilo objavu na oglasnoj tabli. Bio je to oglas koji je danska vlada objavila u novinama na Bliskom istoku s ciljem da ubedi izbeglice i ekonomske migrante da ne dolaze u Dansku.

Oglas je odraz novih, strožijih pravila danske vlade, koja bi tu zemlju trebalo da učine manje atraktivnom za izbeglice od drugih evropskih zemalja. Novim merama ukinute su socijalne beneficije za pridošlice i to za 50 odsto, određen je rok od godinu dana pre nego što izbeglice u Dansku mogu da dovedu svoje porodice, a na stalnu boravišnu dozvolu čekaće se pet godina.

Dänemark schreckt Flüchtlinge mit Zeitungsanzeigen ab Englisch

Nova, strožija pravila danske vlade za izbeglice

„Ljudi ovde nisu srećni“, kaže Mohamed Matbut, biznismen iz Latakije, rodnog grada sirijskog predsednika Asada. „Ne brinu nas beneficije. Ljudi ovde nisu došli zbog beneficija. Žele da rade, traže posao. Ono što nas takođe brine jesu stalne boravišne dozvole i spajanje s porodicom“.

Negodovanje je sve glasnije kako sve više Sirijaca u centru shvata da su najverovatnije „zaglavili“ u Danskoj i da mnogi nisu u mogućnosti da otputuju u druge zemlje, poput Nemačke ili Švedske, koje pružaju znatno bolje uslove.

Danske vlasti su od Sirijaca u Somerstedu uzele otiske prstiju u skladu sa Dablinskim sporazumom, zakonom koji reguliše azilanstke procedure u Evropskoj uniji. Ukoliko Sirijci koji su trenutno u Danskoj zatraže azil u Nemačkoj ili Švedskoj, vlasti tih zemalja mogu da ih vrate nazad u Dansku.

Matbut kaže da su se korisnici centra u Somerstedu nadali sastanku s danskim imigracionim vlastima od kojih bi tražili dozvolu za nastavak puta ka Švedskoj, koja je obećala boravišne dozvole za sve Sirijce koji dođu u tu zemlju.

Kristian Thulesen Dahl

Kristijan Tulesen Dal (DPP): „Izbeglice 'trguju' azilom“

Stranke protiv izbeglica i „trgovine azilom“

Od svih evropskih zemalja, Danska ima najstrožija pravila za potražioce azila. Nova pravila stupila su na snagu prošle sedmice, tri meseca nakon opštih izbora na kojima je Liberalna stranka, inače stranka desnog centra, ušla u novu vladu, uz podršku anti-imigranstke Danske narodne stranke (DPP). DPP određuje imigracionu politiku Danske i insistirala je na uvođenju graničnih kontrola na granicama sa Švedskom i Nemačkom.

„Izbeglice 'trguju' azilom“, smatra Kristijan Tulesen Dal, lider DPP-a. „Oni putuju kroz zemlje u kojima je mir, u potrazi za mestom gde će imati najbolje materijalne uslove. To naprosto ljuti“.

Pritisak iz Nemačke

Ali danski premijer Lars Loke Rasmusen do sada se odupirao zahtevima DPP-a, tvrdeći da bi kontrole na granicama napravile još veću gužvu i pritisak sa izbeglicama. Rasmusen se našao pod pritiskom nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je od njega zatražila da Danska omekša svoje stavove i podeli teret izbeglica u Evropskoj uniji. Nakon telefonskog razgovora s Merkelovom, Rasmusen je pristao da prihvati određeni broj izbeglica.

Od nedelje (6. 9), u Dansku je, preko Nemačke, pristiglo najmanje 1.300 izbeglica. Prizori u luci Rodbi, gde su pristajali trajekti koji su od Nemačke do Danske prevozili izbeglice, bili su haotični. Pretpostavlja se da je oko 500 pridošlica „nestalo“. Izbeglice su se razbežale preko obližnjih železničkih koloseka. Ljudi su pobegli u šumu nakon što je policija pokušala da im priđe. Neke od njih ipak su priveli, ispitali o namerama i prisilno ih vratili u Nemačku.

„To su ljudi koji ne žele azil u Danskoj, dakle ovde su ilegalno. Prisilno su vraćeni i zabranjen im je ponovni ulazak u Dansku u naredne dve godine“, stoji u saopćenju policije u južnoj Danskoj. „Ova prva grupa (prisilno vraćenih) tek je početak. Biće ih više kako budemo obrađivali njihove slučajeve“, navodi se u saopćenju i dodaje da je prva grupa izbeglica u Nemačku vraćena autobusima. Ostali su nastavili da hodaju glavnim autoputem u nadi da će uspeti da stignu do Švedske.

Dänemark Padborg Autobahn Flüchtlinge

Peške po autoputu do Švedske

Kao u Drugom svetskom ratu

Skupine za pružanje podrške izbeglicama susreću se sa onima koji su vozom doputovali do Kopenhagena, odakle će pokušati da dođu do švedskog grada Malmea.

Prema nekim izveštajima, pojedini Danci izbeglice su prevozili čamcima do švedske obale, slično kao što su tokom Drugog svetskog rata danski ribari svojim čamcima prevozili Jevreje do sigurnih obala Švedske.

Švedska policija izveštava da je do sada uhapsila 14 krijumčara koji su nameravali da prevedu potražioce azila preko Eresundskog mosta koji preko istoimenog moreuza spaja dve države. U izveštaju se ne navodi da li je neko od uhapšenih već bio hapšen zbog kriminalnih dela ili se radi o dobronamernim ljudima koji žele da pomognu izbeglicama.

Zbog iznenadnog talasa izbeglica u Dansku, realno je očekivati jačanje unutrašnjih političkih pritisaka na premijera Rasmusena koji na čelu vlade ne može da opstane bez podrške DPP-a. Ukoliko Rasmusen nastavi da pokazuje slabost kada je reč o izbeglicama, vlada bi uskoro mogla da padne.

DW.COM

Reklama