Izbeglice iz Hrvatske - u Srbiji i dalje građani drugog reda
3. avgust 2008.
“I dalje kao na početku izbeglištva”
Prestavnici udruženja Srba iz Hrvatske pozvala su danas novu vlast u Srbiji da započne rešavanje problema izbeglica koje već 17 godina imaju taj status. Generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir rekao je na konferenciji za novinare povodom godišnjice akcije „Oluja“ da izbeglice iz Hrvatske i dalje žive kao i na početku izbeglištva. "Bez obzira na smene vlasti i režima u Srbiji, izbeglice te promene ne osećaju", rekao je Budimir i dodao da izbeglice očekuju da nova vlada počne da rešava njihove probleme koji "godinama stoje".
Predsednik Udruženja za pomoć izbeglim i prognanim Srbima iz Hrvatske Mile Dakić rekao je da su izbeglice iz Hrvatske suočene sa statusnim problemom i dodao da je podneto oko 35.000 žalbi zbog ukidanja izbegličkog statusa. Naveo je da su svi potpisani dokumenti kojima bi Hrvatska i Srbija trebalo da reše izbegličko pitanje ostali su, kako se izrazio, mrtvo slovo na papiru, a izbeglice i dalje ne mogu da ostvare osnovna prava.
Nezadovoljstvo Srba u Hrvatskoj
Budimir je rekao da izbeglička udruženja nisu zadovoljna kako se u Hrvatskoj javnosti prenosi suđenje hrvatskim generalima koji su pred Haškim tribunalom optuženi za etničko čišćenje i druge zločine u operaciji „Oluja“. "Na tom suđenju trebalo bi da svedoči još oko stotinu svedoka i nadamo se da će oni potvrditi činjenice o onome što se desilo i da će optuženima biti izrečene odgovarajuće kazne", rekao je Budimir.
Predsednik Upravnog odbora Društva za mir, razvoj i ekologiju Dušan Ećimović rekao je da Srbi očekuju da će njihov položaj u Hrvatskoj biti poboljšan daljim evropskim integracijama te zemlje. Ističući da je najnovijim zakonskim izmenama "zacementirano etničko čišćenje u Hrvatskoj", jer Srbi iz Hrvatske ne mogu da ostvare stanarska prava, on je ocenio da se programom stambenog zbrinjavanja "zamazuju oči međunarodnoj javnosti". Prema rečima Ećimovića, Srbi iz Hrvatske traže ista prava koja imaju građani hrvatske nacionalnosti u Hrvatskoj, ali su i dalje građani drugog reda, stigmatizovani i isključeni iz svih sfera društvenog života.