„Izbeglice imaju podršku hrišćanskih crkava“ | Politika | DW | 16.04.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

„Izbeglice imaju podršku hrišćanskih crkava“

Zajednička poseta pape i poglavara grčke pravoslavne crkve Lezbosu je znak solidarnosti sa izbeglicama, ocenjuje za Dojče vele dekan teološkog fakulteta u Atini Apostolos Nikolaidis.

Dojče vele: Šta za pravoslavlje znači papina poseta Lezbosu u subotu?

Apostolos Nikolaidis: U vreme rasta papinog ugleda, u vreme izuzetne ličnosti Franje prozvanog „papom siromašnih“, zajednička poseta pape, ekumenskog patrijarha kao i arhiepiskopa iz Atine, Lezbosu, znak je interesovanja crkve za humanitarne probleme. Takvo interesovanje je, po mišljenju mnogih, strano prirodi i misiji pravoslavne crkve. I zaista, humanitarne stvari su tesno povezane sa pravoslavnom spiritualnošću. Ona se ne ograničava samo na duhovne potrebe vernika, već i na probleme spoljnog sveta.

Poseta pape je naravno i signal u vremenu izbegličke krize.

Naravno. Najvažnije je da se pažnja svetske javnosti usmeri na tu temu, kako bi se lokalni i globalni moćnici odvratili od svoje razorne politike – koja je uzrok izbegličkog problema. Osim toga, ovo putovanje bi izbeglicama trebalo da pruži osećaj da nisu prepuštene same sebi i svom bolnom iskustvu. To iskustvo je plod distanciranog ponašanja nekih evropskih političara. Izbeglice bi trebalo da znaju da su bar hrišćanske crkve na njihovoj strani.

Prof. Apostolos Nikolaidis

Apostolos Nikolaidis: Humanitarne stvari su tesno povezane sa pravoslavnom spiritualnošću

Zajednički nastup trojice visokih hrišćanskih duhovnika na Lezbosu daje ovoj poseti ekumenski značaj. Da li ti doprinosi jasnijoj percepciji glasa hrišćanske crkve u svetu?

Naravno da je i to jedan od ciljeva susreta. Glas hrišćanske crkve bi bio još jasniji kada bi ovde bio i predstavnik evangelističke crkve. Prisustvo trojice duhovnika može da se tumači dvojako. Jedni u ovoj poseti vide simbol podele hrišćanskog sveta, koja slabi reč božju o jedinstvu i miru na svetu. Drugi u ovoj posti vide šansu da se prevaziđe dogmatsko nejedinstvo i spremnost da se demonstrira saradnja na principima „ekumenske socijalne etike“. Tema ima dovoljno: ljudsko dostojanstvo, izbeglička kriza, pravedna raspodela dobara, verska sloboda, zaštita životne sredine i druge.

U čitavoj debati o izbeglicama nekako nema glasa islamske duhovnosti?

Bilo bi lepo kada bi i druge vere bile deo te saradnje – posebno one u čijim centrima se razvijaju globalni izazovi. Upravo u tome i leži potreba za međureligijskim dijalogom. Želeo bih da dodam i da zajedničku posetu crkvenih poglavara treba shvatiti i kao znak solidarnosti sa hrišćanskim manjinama na Bliskom istoku. Te manjine su svakodnevno žrtve fanatizma, netolerancije i verskih čišćenja.

Za razliku od Grčke pravoslavne crkve, Bugarska pravoslavna crkva, na primer, talas izbeglica smatra „invazijom“. Kakav je zapravo stav pravoslavlja prema izbeglicama koje su uglavnom muslimanske vere?

U istoriji je bilo vremena u kojima je pravoslavna crkva, u tesnoj saradnnji sa političkom silom, čak pružala i oružani otpor „invaziji“ drugih vera. Tako je bilo za vreme avarske opsade Konstantinopolja u ranom srednjem veku. Crkva se, međutim, nikada nije plašila takozvanih „inovernika“.

Ovo što se danas dešava nije „invazija“, već prisilna seoba stanovništva zbog oružanih sukoba; tim ljudima je ostanak u domovini postao nemoguć. To nije "invazija" koja zahteva otporm, već humanitarna kriza koja traži našu pažnju. Pravoslavna crkva nema drugog izbora osim da pokaže ljubav i solidarnost sa izbeglicama. I to čini crkva – kao institucija koja organizuje narodne kuhinje i druge humanitarne aktivnosti, ali i angažovanjem vernika (kako što su penzionerke i drugi žitelji Lezbosa koji se staraju o izbeglicama). Sa verske tačke gledišta, izbeglica je, nezavisno od svoje vere i etničke pripadnosti, slika Isusa. Onaj ko ignoriše ili prezire izbeglice, ignoriše i samog Isusa. Svako drugo ponašanje se okreće protiv crkve, hrišćanske vere i naposletku i protiv pravoslavlja. Rasizam, netolerancija i izopštavanje su apsolutno strani pravoslavnom hrišćanskom moralu.