Izbeglički centri zatvorenog tipa | Evropa | DW | 27.11.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Grčka

Izbeglički centri zatvorenog tipa

Grčka vlada najavljuje oštriji kurs prema migrantima. Za rekordno vreme trebalo bi da budu podignuti centri za vraćanje onih kojima je odbijen zahtev azil. Takođe najavljuje se i brža obrade tih zahteva.

Jorgos Stancos se nimalo ne ustručava. Nakon najave vlade u Atini da će zatvoriti prepune kampove za registraciju izbeglica u istočnim delovima Egejskog mora i podići nove kampove zatvorenog tipa za nekoliko hiljada ljudi, gradonačelnik ostrva Samos otvoreno je zapretio da će kompletno Gradsko veće podneti ostavku. To će se desiti ukoliko grčka vlada bude insistirala na realizaciji svojih planova, upozorava Stancos.

Taj bivši socijalista u početku je podržavao strogi kurs nove konzervativne vlade. Šta se u međuvremenu promenilo? Ništa, kaže za DW zamenik gradonačelnika Jorgos Dionisiju. Predlog grčke vlade da se grade izbeglička naselja zatvorenog tipa načelno je naišao na pristanak lokalnih vlasti na Samosu. „Međutim, odbijamo da primimo 5.000 novih izbeglica. Vreme je da rasteretimo naše ostrvo“, kaže Dionisiju.

Nedaleko od gradske skupštine, u Centru za registraciju Vati, izbeglice čekaju da se nešto desi. Za gotovo 700 ljudi trebalo je da bude obezbeđen smeštaj u bivšoj kasarni, ali ih već sada ima više od 5.000. Većina dolazi iz Avganistana, Iraka i iz zemalja subsaharske Afrike, tzv. Crne Afrike. Izbeglički kamp puca po svim šavovima. Porodice žive u šatorima i gotovo uopšte nemaju pristup sanitarijama. Po danu se pridošlice kreću po trgovačkim ulicama glavnog grada na ostrvu.

Stanovnici kažu da je to sada druga Morija – aludirajući na užasne uslove u zloglasnom izbegličkom kampu Moria na susednom ostrvu Lezbosu. Zamenik gradonačelnika Dioniju kaže da bi bolje bilo da migranti ne mogu slobodno da se kreću, već kada bi u zatvorenom kampu pod nadzorom. „U suprotnom bezbednost naših građana je u opasnosti. A na kraju krajeva i samih pridošlica“.

„Bezbednost“ kao najveće dobro

„Ljudi bi ponovo trebalo da se osećaju bezbedno“ – neprestano ponavlja konzervativna vlada u Atini. Uz pomoć takvih izjava je premijer Mitsotakis i pobedio na izborima. Dobra vest jeste da bi prenatrpani kampovi poput Morije na Leubosu ili Vatija na Samosu trebalo da budu zatvoreni. Ali na ostrvima u istočnom delu Egejskog mora niču novi kampovi zatvorenog tipa. I na kopnu se, prema izveštajima grčkih medija, planira podizanje nekoliko migrantskih kampova.

To se dešava uz obećanje vlade da će se zahtevi za azil obrađivati brže. Za razliku od dosadašnje prakse, migranti ne bi trebalo da ostaju u kampovima otvorenog tipa godinama, sve dok se ne odluči o njihovim zahtevima. Odbijeni potražioci azila trebalo bi da budu upućeni u pritvorske centre, a potom sistematski vraćani u susednu Tursku.

Izbeglice napuštaju Moriju na Lezbosu - i slave zbog toga

Izbeglice napuštaju Moriju na Lezbosu - i slave zbog toga

Svi detalji novog kursa grčke vlade prema migrantima još nisu poznati. Predstavnici Amnesti interšenelana i UNHCR-a uglavnom su uzdržani. O tome se pre svega spore atinski političari. Kampovi zatvorenog tipa ne bi rešili stare probleme, ali bi stvorili nove, žali se Kostas Arvanitis, poslanik opozicione levičarske Sirize. Taj političar smatra da bi stvari mogle i drugačije da se rešavaju: „Nedaleko od moje vikendice u Lavrionu blizu Atine nalazi se kamp za 290 izbeglica. Ti ljudi su na pijaci svaki dan, njihova deca idu u školu, s njima nemamo problema“, kaže Arvanitis za DW.

Ali možda bi situacija bila drugačija da je, umesto nekoliko stotina, u Lavrion došlo nekoliko hiljada ljudi? Naravno, prenatrpan kamp Morija nije rešenje, kaže Arvanitis. Ali pristup aktuelne grčke vlade samo pokazuje da konzervativci nemaju koncept za rešavanje izbegličke krize. Uostalom, broj izbeglica i migranata nakon promene vlasti u Atini nije se smanjio. Čak se i povećao, žali se predstavnik Sirize.

Politika prema izbeglicama: Problem br.1

Konzervativna političarka Eliza Vozenberg s time se ne slaže. „Povećanje broja pridošlica nema nikakve veze s novom vladom, već s činjenicom da turski predsednik Redžep Tajip Erdogan šalje izbeglice i migrante u Evropu“", kaže za DW ta grčka pravnica. „I prethodna levičarska vlada u Atini odgovorna je za trenutnu situaciju, jer je vodila politiku otvorenih vrata“, kaže Vozenberg. Ali sada je vreme da se bezbednost građana u Grčkoj stavi u centar pažnje izbegličke politike – posebno zato što broj izbeglica i dalje raste. „Prošle nedelje smo registrovali po 400 novih dolazaka dnevno u istočnom delu Egeja. Kuda to vodi“, pita se ta poslanica Evropskog parlamenta iz redova konzervativaca.

-pročitajte još: Stanovnike Lezbosa Evropa je zaboravila

Čini se da rezultati ispitivanja javnog mišljenja pokazuju da su građani za stroži kurs u izbegličkoj politici. Politički barometar atinskog nedeljnika „To Vima“ pokazuje da 33 odsto ispitanika smatra da je izbeglička i migrantska politika trenutno „pitanje broj jedan u Grčkoj“. Samo 28 procenata građana ekonomsku situaciju u zemlji vidi kao najveći problem, a visoka nezaposlenost baca u očaj samo 14 odsto ispitanika.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android