Izbegličke priče | Politika | DW | 20.06.2009
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Izbegličke priče

Dolaze iz raznih delova sveta, najčešće iz Afrike. Žele jednostavno bolji život. I onda, kada posle mukotrpnog i opasnog putovanja stignu na cilj - u zemlji „dembeliji“ muke se nastavljaju.

default

Izbeglice stižu u Evropu

Gasan je došao iz Palestine. On je najpre otišao u Egipat, da bi preko Libana, Libije, Francuske i Italije stigao u Nemačku. I to bez papira. Već tri meseca je u Hamburgu kod prijatelja.

„U Palestini je uvek rat. Nema škole, a ni posla. Uvek problemi. Hrana je loša. Isto važi i za prenoćište. To nije normalno. Ovde u Nemačkoj, bez papira nema posla.“Jedina nada mu je kurs nemačkog jezika. Tu je upoznao Akvazija Asiamaha koji je pre 20 godina došao iz Gane.

Sve je bilo u redu dok je bio u braku

Za vreme dva braka s Nemicama, njegov boravak u Nemačkoj bio je privremeno siguran. Sada više ne živi sa suprugom; ona je dobila starateljstvo za decu i živi u drugom gradu. Time je Asiamah izgubio ne samo pravo na boravak u Nemačkoj već mu je uskraćena i poseta deci. Sa statusom koji ima, a koji nosi naziv „duldung“ i znači „trpljeni boravak“, on ne sme da napusti Hamburg:

„U uredu za strance rečeno mi je da moram da napustim zemlju. Šta je razlog? Ja već više od godinu dana nisam video svoju decu. A zašto? Zato što nemam novca. A to državu ne zanima.“

Asiamah je mormon i izbeglica iz Gane. On se kao pripadnik te religijske zajednice u Gani osećao ugroženim. Sa tim obrazloženjem, nemačke vlasti mu nisu dale status azilanta, ali ga nisu ni proterale iz zemlje. Dobio je vizu zvanu „trpljeni boravak“ i mesto u jednom domu u kome borave oni čiji status još nije regulisan.

„Tu gde živim, policija je dolazila više puta. Jednog mog prijatelja policija je jednostavno privela i proterala. To znači da se i moja situacija brzo može promeniti.“

Cirkularna migracija

Gasanova i Asiamahova situacija je tipična za izbeglice u Evropi. Međutim, u zemljama porekla to stanje retko koga odvrati od tog koraka. Elizabet Adjei je direktorka imigracionog centra u Gani. Ona je zadužena za pitanja koja se tiču izbeglica. Zalaže se za ugovor između Evrope i Afrike i takozvanu cirkularnu migraciju, koja bi značila tri do četiri godine boravka u Evropi, a zatim povratak u zemlju porekla.

„Kada dođu, nemaju budućnost. Postaju ilegalci. Bilo bi mnogo bolje ukoliko bi znali da postoji legalan način da se ode u Nemačku ili Španiju. A i Nemačka bi znala na koji broj izbeglica može da računa.“

Za Asiamaha to nije rešenje. Povratak u Ganu nakon 20 godina za njega ne dolazi u obzir. Smisao života su mu deca, a san mu je da jednom sa njima srećno živi u Nemačkoj.

Autorke: Ute Hempelman / Zorica Dragićević

Odgovorni urednik: Dijana Roščić