Iz Afrike u Evropu zbog krize

U luci, Sant Luis Babakar proverava svoju mrežu. Uskoro će ponovo isploviti u nadi da će uloviti dovoljnu količinu ribe. Ovde, na severu Senegala, mnogi ljudi žive od ulova ribe. To je ujedno i glavni izvor prihoda. Međutim, Babakar dobija sve manje novca za prodatu ribu, jer ne postoji ulovna kvota koja bi cenu držala stabilnom. Uz to Evropska unija subvencioniše ulov koji ostvare njene članice, što je za ljude kao što je Babakar pogubno. Ako se nešto ne promeni on će biti prinuđen da se uputi preko Antlantika ka Evropi. Pre dve godine to ga je umalo koštalo života:

„Deset dana nakon našeg povratka, moji prijatelji pokušali su ponovo isto i do danas nisam ništa o njima čuo. Ja sam, međutim, spreman da pokušam još jednom jer mi ništa drugo ne preostaje. Na kraju krajeva, mi ne možemo da putujemo automobilom ili avionom. Hoću da odem odavde jer u Senegalu ne nalazim posao. Od onoga što zaradim ne mogu da izdržavam porodicu. Kako god da je u Evropi, u svakom slučaju je bolje nego ovde.“

U Africi je život oduvek bio težak, ali poslednjih decenija poljuljana je i vera u ekonomski napredak na osnovu sopstvenih snaga. Loren Debek iz međunarodne organizacije za migraciju ističe da ljudi napuštaju Afriku zbog visokih cena životnih namirnica:

„U celom regionu zapadne Afrike primećuje se komešanje. Ljudi su pobegli od krize. Životne namirnice su postale preskupe. Jedni su pokušali da odu u susednu državu, drugi su postali ilegalne izbeglice u Evropi.“

Ali, kriza je i u Evropi

Pored problema koje je sa sobom donela finansijska kriza, pala je i cena sirovina, koja će, kako navodi Međunarodni monetarni fond, biti za trećinu niža nego 2008. godine. To posebno pogađa zemlje u razvoju južno od Sahare. Mnoge te države zavise od izvoza sirovina. Kamerun, na primer, ima naftu, aluminijum, rudu gvožđa…

Što se poljoprivrede tiče, izvozi se drvo, banane, kaučuk i kafa. Sve ono što Afrika nudi, može se naći u toj zemlji. Međutim, mnogi ljudi u Kamerunu više ne znaju da li to bogatstvo može da im omogući dobar život. Prosper Ovona želeo je da studira menadžment u šumarstvu, ali se predomislio. U toj oblasti nema posla:

„Život je u Kamerunu postao komplikovan. Trebaju nam radna mesta. Mi ne želimo da odemo u Evropu, ali smo prinuđeni da nađemo posao. Kada bi nam bilo omogućeno ono osnovno, ostali bismo ovde.“

No, kriza je zahvatila i Evropu, tako da afričke izbeglice svakako ne čeka raj na zemlji, ako uopšte prežive dug put preko Atlantika.

Autori: Aleksander Gebel / Zorica Dragićević

Odgovorni urednik: Ivan Đerković