Ivo Andrić – to je priča o 20. veku | Mozaik | DW | 13.11.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Literatura

Ivo Andrić – to je priča o 20. veku

Mihael Martens, dopisnik Frankfurter algemajne cajtunga sa jugoistoka Evrope, u Berlinu je predstavio novu knjigu – biografiju nobelovca Ive Andrića. I to na jednoj posebnoj lokaciji.

Ivo Andrić nekoliko godina svoje diplomatske karijere proveo je u Berlinu. U zgradi u ulici Rauhütrase 17, u diplomatskom kvartu u opütini Tirgarten, kasniji dobitnik Nobelove nagrade za književnost, između 1939. i 1941. služio je kao ambasador Kraljevine Jugoslavije.

Danas se u toj zgradi, izgrađenoj na posedu koji su nacisti oteli jevrejskoj porodici Mendelson Bartoldi, nalazi sedište Nemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP).

I baš u berlinskoj rezidenciji nekadašnjeg diplomate Andrića, samo jedan sprat ispod njegove nekadašnje kancelarije, Mihael Martens je pred prepunom dvoranom predstavio svoju biografiju „Ivo Andrić u požaru svetova – jedan evropski život“:

„Priča o Andriću je priča o 20. veku. Preživeo je dva svetska rata, video je kako se imperije rađaju i propadaju. Lično je poznavao Gavrila Principa, a kasnije je služio kao diplomata u Hitlerovoj Nemačkoj. I uz sve to, iza sebe je ostavio divljenja vrednu literaturu.“

„Priča o 20. veku“

Martens je već skoro dve decenije dopisnik lista Frankfurter algemajne cajtung s jugoistoka Europa. Za Andrića je prvi put čuo još kao gimnazijalac na nastavi istorije u Hamburgu. Ali tek nakon dolaska na Balkan, u Beograd, setio se svog nekadašnjeg profesora i njegove preporuke da pročita „Na Drini ćupriju“. Pročitao je – i od tada se bavi Andrićem.

Prepuna sala u Berlinu na promociji knjige „Ivo Andrić u požaru svetova“

Prepuna sala u Berlinu na promociji knjige „Ivo Andrić u požaru svetova“

Za novu knjigu je istraživao punih sedam godina, i to na lokacijama na kojima je boravio Andrić: u Bosni i Hercegovini, u Beogradu, na jadranskoj obali. Martens je prikupio mnogo materijala, dobio je pristup i nekim dokumentima koji su bili klasifikovani kao vojna tajna („uz pomoć kancelarije predsednika Srbije“, kako kaže autor), minuciozno je rekonstruisao okolnosti u kojima je Andrić živeo i pisao. Kritike u listovima koji izlaze na nemačkom jeziku su pozitivne.

Susret s Titom

Komplikovane političke prilike na Balkanu između turske i austro-ugarske monarhije Martens je uspeo da objasni na lako razumljiv način, čak i za publiku koja ne zna mnogo o tom regionu. Štivo obiluje i brojnim anegdotama iz Andrićevog života, na primer njegov susret s Titom – iz kojeg se vidi da se nije radilo o uzajamnim simpatijama, napomenuo je nemački novinar. Susret je organizovan povodom Andrićevog 70. rođendana, s Titom većinu vremena nije pričao o literaturi već o – poroku pušenja. I egipatskim faraonima.

Publiku su na prezentacije knjige u Berlinu interesovali brojni detalji o Andrićevom životu – i o tome kako se danas na tog nobelovca gleda u BiH, Srbiji i Hrvatskoj, ali i ko ga svojata. Martens na to pitanje odgovara još jednom anegdotom, prepričavajući šalu koju mu je ispričao jedan bugarski novinar:

„Hrvati mrze Andrića jer je, iako rođen kao Hrvat, umro kao Srbin. Srbi ga mrze jer je, iako je umro kao Srbin, rođen kao Hrvat. A Bošnjaci ga mrze jer je rođen.“

Promocija je održana u zgradi DGAP gde je nekada, kao ambasador, službovao i Andrić

Promocija je održana u zgradi DGAP gde je nekada, kao ambasador, službovao i Andrić

Berlinski dani Ive Andrića

Martens (korisničko ime na Tviteru mu je upravo @Andric1961) priča kako je pisac kritikovao nacionalizam, da je njegov politički ideal bilo jugoslovenstvo – jer je samo u okupljanju malih naroda na Balkanu video šansu da oni budu neki faktor. Služeći Kraljevini u Berlinu, hteo je da spreči da rat zahvati njegovu zemlju. I nije uspeo.

Nakon berlinskih dana, u kojima se družio (ili je morao da se druži) s nacističkim liderima, Andrić se povlači u Beograd. Tokom Drugog svetskog rata nastaju tri njegova velika romana. To je najplodnija faza u životu pisca.

Ivo Andrić je jedini čovjek koji je poznavao i Gavrila Principa i Adolfa Hitlera, priča Martens. Nakon rata je, dodaje, bio na velikoj paradi u Moskvi, u to vreme su Staljin i Tito još uvek bili u dobrim odnosima.

Njegova izdavačka kuća iz Beča koja je objavila biografiju, insistirala je na potenciranju Andrićevih poznanstava i susreta s istorijskim ličnostima iz 20. veka – kako bi lik i delo Ive Andrića približila publici:

„Evropu je zahvatio požar 1914. i taj požar nije ugašen 1918. Ispod pepela je nastavio da tinja žar i čim su počeli da duvaju neki novi vetrovi, požar se rasplamsao. I Andrić je bio u centru zbivanja, to je ono što njegov život čini tako jedinstvenim“, rekao je Martens.

Prevod knjige „Ivo Andrić u požaru svetova“ uskoro bi trebalo da bude objavljen i u Srbiji, BiH i Hrvatskoj

Prevod knjige „Ivo Andrić u požaru svetova“ uskoro bi trebalo da bude objavljen i u Srbiji, BiH i Hrvatskoj

Egzotični i nepoznati Balkan

Andrić zaista nije preterano poznat u Nemačkoj, ni izbliza kao neki drugi strani autori poput Alberta Kamija ili Ernesta Hemingveja, koji su takođe dobitnici Nobelove nagrade za književnost. Da li jedna ovakva knjiga može da zainteresuje širu publiku da se pozabavi i Andrićem i regionom koji mnogi na Zapadu doživljavaju kao nešto egzotično, komplikovano i koji uglavnom ignorišu?

„S obzirom na sve ono što se i poslednje sedmice događalo na i u vezi regiona Zapadnog Balkana i odnosa Evropske unije, mislim da već i ovakvo predstavljanje jedne knjige može da bude dobar povod da se na nešto drugačiji način priča o vezama s tim regionom“, kaže Adi Ćerimagić, politički analitičar iz Berlina koji potiče iz BiH: „Veza s Balkanom nije počela s ratovima devedesetih, ona je mnogo starija, kako pokazuje i ova knjiga.“

„Ivo Andrić u požaru svetova“ objavila je izdavačka kuća „Zsolnay“ iz Beča. Na 496 stranica Martens opisuje Andrižev život od detinjstva u rodnoj Bosni, preko diplomatskih stanica, sve do života u Beogradu tokom Drugog svetskog rata, odnosno u posleratnoj Jugoslaviji.

Prevod knjige uskoro bi trebalo da bude objavljen i u Srbiji, BiH i Hrvatskoj.

Pogledajte video 01:52

Otkud Andrić u Andrićgradu?

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Audio i video