Istraživačko novinarstvo u digitalno doba | Politika | DW | 05.12.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Istraživačko novinarstvo u digitalno doba

Modernni načini čuvanja podataka olakšavaju novinarima posao. Ali istovremeno i otežavaju. Jer analize i komunikacione mogućnosti koje oni koriste, mogu da se okrenu i protiv njih.

Neke od važnih novinarskih poslova bi poslednjih godina bez digitalne tehnike bilo nemoguće obaviti. Na primer, na internet-stranici Offshore-leaks posetiocima se nudi 1,5 miliona podataka što zauzima memoriju 22 gigabajta. Među njima su elektronska pisma, PDF-dokumenti, slike i baze podataka. Bez posebnih programa bilo bi nemoguće istražiti sve te informacije, analizirati ih i iz njih sastaviti suvisli tekst o npr. poreskim oazama.

To su prednosti digitalizacije: programi pomažu pri analizi baze podataka, internet pomaže prilikom potrage za dobrom pričom ili dobrim izvorom informacija. Ukoliko nekog novinara interesuje neka određena firma ili zvaničnik, preko portala na kojima se oni sami predstavljaju, on može lako da pronađe neke bivše kolege tih osoba. Biografije i opisi radnog iskustva ljudi na profilima pojedinih firmi omogućavaju uvid u prošlost tih ljudi.

Internet nije garancija slobode informisanja

Korisna elektronika: U Egiptu, tokom demonstracija, jedna žena fotografiše događaje

Korisna elektronika: U Egiptu, tokom demonstracija, jedna žena fotografiše događaje

Ali, naravno, nisu samo novinari ti koji znaju kako se dolazi do informacija i kako ih na pravi način razložiti. Iste ili slične tehnike filtriranja sumnjivih i-mejlova ili razgovora koriste i države i njihove tajne službe. To opet otežava posao novinarima, pre svega u zemljama gde se ograničava pravo slobode štampe ili ga uopšte nema.

Digitalna revolucija i internet sami po sebi nisu garancija za slobodu informisanja. „Internet nudi nove mogućnosti, ali isto tako krije i mnogo novih zamki“, kaže Hauke Girov iz nevladine organizacije „Reporteri bez granica“.

Dok su, s jedne strane, profesionalni blogovi ili građansko novinarstvo doprineli slobodi informisanja, s druge strane digitalizacija je omogućila represivnim režimima da ekstenzivno nadziru internet-saobraćaj ili da otežaju pristup određenim internet-stranicama. U Kini se tako brzina kojom se prenose podaci kad se u pretraživač upišu pojedine reči na određeno vreme smanjuje, kaže Girov.

Otežana zaštita izvora informacija

Problem opšteg nadzora, a to su nam je pokazala i otkrića Edvarda Snoudena, ne postoji samo u diktaturama. Novinara Sebastijana Mondijala, koji je veoma mnogo radio na obradi podataka sa portala Offshore-Leaks, najviše brine zaštita izvora informacija, pa čak i u demokratskim državama.

Mondijal savetuje da se pri prvom kontaktu pre svega pazi da informant i novinar ne razgovaraju o glavnoj temi, kao i da ne odaju svoj identitet. „Neke medijske kompanije danas imaju „bezbedne sandučiće za elektronsku poštu“ preko kojih im se može dojaviti da posedujete informacije koje biste rado prosledili novinarima“, kaže Mondijal. Novinari onda mogu preko nekog sigurnog kanala da odgovore da li ih to zanima i da se dogovore se za dalji kontakt.

Sebastijan Mondijal zabrinut za sudbinu izvora novinarskih informacija

Sebastijan Mondijal zabrinut za sudbinu izvora novinarskih informacija

Mondijal isto tako savetuje da se u poslovnoj komunikaciji ne koriste pojedini servisi. Recimo na „Skajpu“ policija i drugi državni organi mogu, i to zakonski, da prate vaše podatke. Prava tajnih službi po pravilu idu i dalje od toga. Slično je i kod „Fejsbuka“.

Anonimno ili pod šifrom

Hauke Girov zalaže se za upotrebu šifriranih tehnika i nada se da će se one brzo proširiti: „Što ukupno više bude šifriranih komunikacija, to će neka individualna šifrirana komunikacija biti neupadljivija.“ To znači da neka značajna, šifrirana elektronska poruka neće više tako lako da upada u oči u masi drugih šifriranih poruka, pa je neće ni primetiti oni koji nadgledaju internet. Još jedna od mogućnosti jeste i surfovanje internetom preko mreže Tor.

Temom „Digitalna bezbednost za novinare“ bavi se i radionica Dojče vele Akademije koja se održava do 6. decembra, a na kojoj učestvuju i Hauke Kirov i Sebastijan Mondijal. Na seminarima koji će biti prenošeni uživo na internetu biće reči o različitim aspektima te teme. Juče, u sredu, 4.12 bilo je reči o digitalnim tragovima, danas, u četvrtak 5.12. u 14 časova o digitalnom špijuniranju novinara, a u petak 6.12. takođe od 14:00 o bezbednoj upotrebi pametnog telefona a u 16 časova o opasnim linkovima i atačmentima.

Autorke: Dženifer Fracek / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM

Reklama