Istok Evrope ekonomijom približiti EU

Vlade u Parizu, Berlinu i Varšavi čine važnu osovinu unutar Evropske unije. Da bi što bolje koordinirale zajedničke projekte, te tri zemlje redovno organizuju radne sastanke u okviru tzv. „Vajmarskog trogula“.

Različiti standardi, različite brzine

Tema najnovijeg iz serije susreta nazvanih po kulturnoj prestonici Vajmaru, bilo je približavanje zemalja iz susedstva Evropske unije. U zajedničkom saopštenju ministri spoljnih poslova Francuske, Nemačke i Poljske, Loren Fabijus, Frank-Valter Štajnmajer i Radosłav Šikorski izneli su u utorak (1.4.) nove ideje kako bi susedima EU omogućili približavanje, ali u realnim okvirima.

Kada govori o susedima, „Vajmarska trojka“ misli i na severnu Afriku, ali je jasan prioritet na zemljama evropskog istoka. Međutim, brzina približavanja EU i pet istočnoevropskih zemalja, Moldavije, Azerbajdžana, Jermenije, Gruzije, Ukrajine i Belorusije, u potpunosti je različita. I zato treba tražiti modalitete kako bi se uveli standardi za zemlje sa različitim brzinama. Pritom se najviše se govorilo o fleksibilnosti. „Te zemlje ne bi trebalo staviti pred nerešive probleme po principu 'ili-ili'. Njima treba dati prostora za donošenje odluka“, stoji u zajedničkom saopštenju „Vajmarskog trougla“.

Ekonomskim impulsima do bržeg napretka

Tri ministra spoljnih poslova žele da se u budućnosti usredsrede na privredne odnose kao najvažniji instrument približavanja Evropskoj uniji. Pritom se spominje i otvaranje novih zona slobodne trgovine kao jedan od instrumenata približavanje EU. Istovremeno, naglašeno je da novi ugovori i nove saradnje na jednoj strani ne bi smeli da vode ka stvaranju novih prepreka na drugoj strani.

Osim privrede, više pažnje trebalo bi posvetiti i jačanju civilnog društva. Pritom je isto tako važno, a to je jedna od pouka iz ukrajinske krize, da svaku novu intenzivnu saradnju treba uskladiti sa prethodnim – pogotovo jer se redom radi o zemljama, bivšim sovjetskim republikama koje Moskva, kako se moglo videti poslednjih meseci, još uvek u dobroj meri doživljava kao svoju interesnu sferu. Ipak, Evropska unija želi da se dodatno uključi u reforme upravo u Ukrajini. Poljska bi svom istočnom komšiji trebalo da pomogne po pitanju decentralizacije, Nemačka u reformi pravnog sistema.

Za zajedničku politiku otvaranja prema susedima, Brisel do 2020. namerava da izdvoji 15 milijardi evra. „To je mnogo novca“, moglo se čuti od „Vajmarske trojke“, ali to su, kako je rečeno, „dugoročno, dobro uložena sredstva“.

Signal samitu NATO

Uoči sastanka ministara spoljnih poslova zemalja članica NATO, predstavnici „Vajmarskog trougla“ takođe su želelei da se pojačano uključi i u bezbednosnu raspravu oko krize sa Krimom. Nemačka, Poljska i Francuska smatraju da su se pokazale kao uspešni posrednici tokom krize vlasti u Ukrajini, i misle da ta iskustva mogu i sada da iskoriste. „Mi ne bismo trebali da razdvajamo bezbednosnu i spoljnu politiku“, rekao je nakon susreta Frank-Valter Štajnmajer. Iako su se saglasili s tim da potezi Rusije u vezi sa Krimom „ne smeju da ostanu bez posledica“, trojica ministara naglasila su potrebu nastavka dijaloga s Moskvom kao i dalje jačanje privrednih odnosa sa Rusijom. Istovremeno, odbačena je mogućnost primitka Ukrajine u NATO.

Autori: Rozalija Romaniec / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković