Istina, preterivanje i rasizam

Povodom izlaska knjige Tila Saracina list Rajnpfalc piše:

„Da je Saracinu do suštine stvari, dakle do sasvim drugačije politike useljavanja, prethodno bi podneo ostavku na položaj u Bundesbanci i istupio iz SPD. Umesto toga, bezobzirno koristi položaj i stranačku pripadnost, jer zbog toga njegove teze privlače tako veliku pažnju i predstavljaju senzaciju i pospešuju prodaju njegove knjige. Većina onih koji slave Saracina nije pročitala njegovu knjigu, kao ni većina onih koji su ga sasekli. Kada pročitaju knjigu i jedni i drugi biće razočarani – ona je prepuna poluznanja. Saracinovi dokazi su delimično jednostrani, delimično zastareli, delom nebrižljivi, delom neodrživi. Na taj način ne potstiče otvorenu i poštenu raspravu, nego provocira i deli, suprotstavlja ’zdrav razum’ navodnoj političkoj korektnosti. Rezultat je – blokada. Saracin se bezobzirno poigrava mehanizmima slobode javnog iznošenja mišljenja, a njegova banka, njegova stranka i svi mi samo smo bespomoćni posmatrači“, piše „Rajnpfalc“.

O istoj temi list Zidvestprese piše:

„Svoje teze zasnovane na istini, preterivanjima i rasističkim lažima Saracin iznosi tako da se čini da gotovo i nema važnije teme u zemlji. On privlači pažnju javnosti time što vešto i beskrupulozno prikazuje situaciju u berlinskoj useljeničkoj četvrti Nojkeln kao reprezentativnu za celu Nemačku. Generalno sumnjiči muslimane i tako onemogućava suštinsku raspravu o problemima integracije. Zastrašujuće je i što provokativni stavovi jednog bivšeg političara i člana Upravnog odbora Bundesbanke, koji je već jednom bio na rubu otkaza, privlače toliku pažnju javnosti. Desne ekstremističke stranke koje pecaju u tim mutnim vodama gotovo da su nestale. Međutim, mnoge reakcije na Saracina ukazuju da u Nemačkoj i dalje postoji prostor za desnu ekstremističku stranku. Pri tom su nacionalističke i rasističke parole uvek u istoriji vodile ka mržnji i ratovima, nikada ka napretku i blagostanju. To je trebalo u 20. veku da naučimo upravo mi, Nemci“, piše list „Zidvest prese“.

Integracija „Da“, ali dok smo u većini?

Komentator berlinskog lista tagescajtung primećuje:

„Saracin je pobudio toliku pažnju isključivo zbog toga što je socijaldemokrata i visoki zvaničnik Bundesbanke. Da je takvu knjigu napisao neko od redovno sumnjivih sa krajnje desnice ili iz krugova islamofobičnih niko se ne bi ni osvrnuo na nju. Zato bi njegovo izbacivanje iz SPD i Bundesbanke bilo ispravno i predstavljalo bi jasno povlačenje granične linije. Onaj ko širi netrpeljivost i služi se rasističkim tezama nema šta da traži u levo orijentisanoj stranci i u upravi nemačke centralne banke. Dotle je sve jasno. Ostaje pitanje da li će se to i dogoditi. Situacija je s razlogom komplikovana. Izbacivanje iz stranke je duga i komplikovana procedura, a osuda bi morala da bude validna i pred redovnim sudom“, piše „tagescajtung“.

Komentator lista Zidojče cajtung piše:

„Integracija je moguća samo ako se ne prave horor-scenariji, nego se muslimanima zaista pruži šansa. Uskraćivanje te šanse nije privilegija samo nesrećnog gospodina Saracina. I prosečan građanin je možda pristalica integracije, ali samo dok njegovo dete ne ide u razred sa 25-toro turske i arapske dece. I kada, kao u Hamburgu, vlasti od škole pokušaju da naprave jezgro integracije većina građana glasa protiv projekta. I sve dok je to tako ne pomažu ni najlepše propovedi“, upozorava „Zidojče cajtung“.

U nastavku:

Sve veći uticaj oligarha u Ukrajini

Sve veći uticaj oligarha u Ukrajini

Povodom posete ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča Nemačkoj list Frankfurter algemajne cajtung piše o situaciji u Ukrajini:

„Od izbora, Janukovič je postigao neke rezultate. Smanjio je subvencije za gas koje su bile pogubne po privredu i činile zemlju zavisnom od Rusije. Namerava da poveća granicu za odlazak u penziju i stabilizuje budžet. Sve to mu je pomoglo da obezbedi preko potreban kredit MMF i na te rezultate poziva se i u Berlinu nastojeći da pridobije investitore.

Ali postoji i tamna strana Janukovičevog predsedništva. Od kako je na čelu zemlje ponovo jača uticaj oligarha, mreže milijardera koji u mnogim zemljama – naslednicama Sovjetskog Saveza međusobno dele cele teritorije. Porastao je pre svega uticaj gasnog lobija. Postale su vidljive razmere posla sa gasom koji džepove učesnika puni milijardama dolara, uključujući i one koje je Ukrajini pozajmio MMF.

Slobodu štampe ugrožava monopol „korporacije“, kako se u Kijevu nazivaju tajkuni, na televiziju, interesi privrednog lobija otežavaju pregovore sa EU i otvaranje zemlje prema Zapadu. Zato oligarhijski sistem automatski udaljava Ukrajinu od EU i približava je Moskvi. Ima indicija da je gasni lobi ponovo aktivirao tajnu službu SBU. U Kijevu je naglo porastao broj vesti o diskretnom paćenju ili saslušavanjima novinara, poslanika i diplomata. Refomom pravosuđa olakšan je uticaj vlasti na sudije što nezavisnim medijima otežava zaštitu sopstvenih interesa pred sudovima.

Ali, Kijev (još) nije Moskva. Janukovič nije došao na čelo zemlje manipulacijama, ubistva novinara i eskadroni smrti u Ukrajini nisu svakodnevica.

Janukovič mora da se odluči

EU je zainteresovana za Ukrajinu. Osim mrežom važnih gasovoda, zemlja raspolaže strateškim resursima. Jedna je od najvažnijih izvoznica žita u svetu, veliki proizvođač naoružanja, a zalihe urana su među najvećim na kontinentu. EU bi ta bogatstva trebalo da usmeri na sopstveno tržište, a ne da ih prepusti nepredvidivim monopolima ruske uticajne sfere. Na obostranu korist tu postoje značajni potencijali za investicije.

Međutim, da bi se to ostvarilo morala bi se garantovati sigurnost novca evropskih investitora. Sudovi bi morali da se drže zakona, a ne da ih rastežu, slobodni mediji i građani moraju čuvati vlast od iskušenja. A Janukovič mora da se odluči da li želi postsovjetski sistem sa nekolicinom superbogatim i siromašnom većinom koju kontroliše autoritarna vlast ili dinamično društvo koje je povezano sa EU prema uzoru na istočne zemlje srednje Evrope“, piše „Frankfurter algemajne cajtung“.

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković