Islamofobija se širi Evropom kao virus

Predsednik Nemačke Kristijan Vulf je u govoru povodom Dana ujedinjenja istakao da se ujedinjenje ne odnosi samo na Nemce iz istočnog i zapadnog dela zemlje, već na sve ljude koji žive u Nemačkoj, nezavisno od porekla i religije: «Nema sumnje da hrišćanstvo pripada Nemačkoj, nema sumnje da jevrejstvo takođe pripada Nemačkoj. Ali moje dame i gospodo, sada i islam pripada Nemačkoj».

Muslimani kao "pretnja i trošak"

Stvarnost je ipak drugačija. U Nemačkoj i drugim evropskim zemljama raste talas anti-islamskog desničarskog populizma čiji predstavnici imaju uticaja na formiranje vlada, i međusobno se povezuju. Tako je samo nekoliko sati pre govora nemačkog predsednika, holandski islamofob Gert Vilders došao u Berlin kako bi upozorio istomišljenike: «Nemački nacionalni identitet, njegova demokratija i privredni progres ugroženi su političkom ideologijom islama».

Nisu se samo slušaoci u sali složili sa Vildersom. Prema jednoj anketi, 55 odsto Nemaca smatra da je useljavanje muslimana "socijalno i finansijski znatno više koštalo Nemačku nego što je doprinelo privredi". Tu tezu su najviše zastupali Nemci iz istočnih saveznih pokrajina - čak 70 odsto.

Etnolog Verner Šifauer sa Evropskog univerziteta u Frankfurtu na Odri, ne vidi logičan razlog za takvo mišljenje. Ali on smatra da u društvu sve više dominira neka vrsta neoliberalnog shvatanja prema kome je "svako kovač svoje sreće" i time odgovoran za sopstvene probleme. Takav način posmatranja dovodi do jednog implicitnog rasizma: "Formiraju se grupe koje se međusobno upoređuju, prema sposobnosti i doprinosu, i potom druge u celosti obezvređuju."

Takav način razmišljanja Šifauer vidi kod liberala, ali i socijaldemokrata i demohrišćanskih političara. Na primer: ukazuje se na visoku nezaposlenost među muslimanima koji, kako se pretpostavlja, nisu motivisani da rade, iako je još odavno dokumentovano da se kvalifikovana radna snaga sa turskim ili arapskim imenom koja traži posao, zapošljava ređe od drugih.

Političarima nedostaje hrabrost

I pored svih pohvala za govor nemačkog predsednika, političarima se prebacuje da ne uzimaju u obzir ono što je odavno poznato. Generalni sekretar Centralnog saveta muslimana u Nemačkoj Ajman Mazjek kaže: "Mi nemamo problem da uvidimo stvari, već da ih sprovedemo. Na primer, već odavno postoji saznanje o potrebi uvođenja nastave islama u nemačkim školama. Ali što se tiče politike realizacije toga, još uvek smo na početku..."

Političarima često nedostaje hrabrost da donesu neophodne odluke i zato je sve veći raskorak između namere i stvarnosti. To je problem koji pogađa i druge evropske države, a ne samo Nemačku. Taj razvoj započeo je sa 11. septembrom, smatra profesor Šifauer, ali se pojačava činjenicom da je Evropska unija u dubokoj krizi identiteta. EU se u kratkom periodu udvostručila, ali je sukob oko ustava pokazao da je sve manje jasno za šta se Evropa zalaže: "U ovom trenutku je vrlo primamljivo definisati drugu stranu, onu od koje se ograđujemo – reč je o klasičnom stvaranju slike neprijatelja. Tako musliman postaje sve ono što protivreči našim vrednostima: homofob, ženomrzac, antisemita, ne-demokrata i privredno nekoristan".

Nemačka je "takvo razgraničavanje od drugih" dva puta praktikovala, prema Francuskoj i prema Jevrejima. Neki određeni krugovi i sada su pokušali da se odvoje od drugih ljudi i grupa, kaže etnolog Šifauer: "U tome zapravo vidim razlog za panevropski anti-islamizam, koji se trenutno razvija kao virus."

Ne postoji razložno objašnjenje za odbijanje islama, smatra Verner Šifauer. To se može videti na primeru istočne Nemačke u kojoj je neprihvatanje islama posebno izraženo. A baš tamo skoro da nema muslimana, a time ni ličnih iskustava: "Isti fenomen imali smo sa zabranom minareta u Švajcarskoj. Protiv zabrane protestovali su građani u mestima u kojima su zaista i živeli muslimani. Sa druge strane, zabranu su podržali građani koji time uopšte nisu bili pogođeni u svakodnevnom životu."

Autori: P. Filip / I. Ivanović

Odg. urednik: S. Bojić