Iskreni mirotvorac bez uspeha

Jerusalim, u jesen 1999. godine. Na podijumu u jednoj od zgrada Katoličke crkve sedi tadašnji izraelski ministar za regionalni razvoj Šimon Peres. Osmehuje se umereno, državnički. Došao je da razgovara sa palestinskim ministrom Zijadom Abu Zajedom o miru. Diplomatski gledano, mir je već postignut, kaže Peres. Sada će Izraelci malo po malo ukidati kontrolu nad životom Palestinaca. Izrael više neće graditi naselja. Zatim valja omogućiti blagostanje za Palestince i to će obezbediti mir.

Prošlo je petnaest godina – i ništa od obećanog nije se ostvarilo. Umesto toga, danas rakete iz Gaze padaju na Izrael i ubijaju civile, a Izrael pali iz svih oružja na mali priobalni pojas i ubija na stotine nevinih Palestinaca. Šimon Peres je spektakularno omanuo – teško da je omaška mogla da bude veća.

Arhitekta sporazuma iz Osla

Tada je vladala euforija o miru. I pisac ovih redova je u njoj učestovao. Nakon Peresovog govora otrčao sam sa olovkom i papirom i zamolio ovog mirovnog nobelovca za autogram. Bio sam još tinejdžer – tako da mi se navijačka groznica još mogla oprostiti. Peres je na mene ostavio dubok utisak.

Na kraju krajeva, to je čovek koji je još 1994, zajedno sa Jaserom Arafatom i Jicakom Rabinom, priznao da mira na Bliskom istoku može biti jedino mirnim sredstvima. On je radio i za taj mir kao predsednik Radničke partije, i kao ministar, kao premijer i na kraju kao predsednik.

Ali on je i čovek koji je 1948. dobavljao oružje iz celog sveta da bi zaštitio mladu državu Izrael. Kasnije je pribavio nuklearnu tehnologiju iz Amerike i Francuske i tako dopustio Izraelu da stekne status nuklearne sile. I on je, kao zamenik Ariela Šarona, pripadao vladi koja je na kraju krajeva, kočila mirovni proces iz Osla.

Posle njega tvrdolinijaši

Odlaskom Peresa završila se era u kojoj je mir izgledao moguć i ponekad na dohvat ruke. Umesto umerenih političara kao što su Peres ili Abu Zajed, glavnu reč sada vode oni koji veruju da se sukob može rešiti raketama i bombama. Na palestinskoj strani se to dešava od smrti Jasera Arafata pre deset godina, i od kako je Hamas počeo da stiče moć. Ali političari koji, poput Šimona Peresa, veruju u miroljubiv suživot u dve države, postali su retki i u Izraelu.

Peres sada odlazi sa političke pozornice, star gotovo 91 godinu, i na to može da se tužno primeti: Izrael gubi predsednika koji je želeo mir. Nije želeo mir po svaku cenu, ali ga je želeo sa iskrenim ubeđenjem.