Iskoristiti domaći potencijal

Komentar: Verica Spasovska

Ako je nekom ime Mehmet, a ne Lukas, teže će se izboriti za praktikantsko mesto odnosno mesto za izučavanje zanata, nego nemački vršnjaci. Studija stručnog Saveta nemačkih fondacija, ukazuje na ono što mnogi mladi Turci osećaju na sopstvenoj koži i zbog čega se s razlogom žale: u odnosu na konkurenciju, podjednako dobro kvalifikovane mlade Nemce, oni su u nepovoljnom položaju. Stereotipi među nemačkim poslodavcima i dalje su prisutni, zbog čega pri donošenju kadrovskih odluka, prednost daju „svojoj grupi“. Mladi Turci još uvek moraju du budu barem nešto bolji nego njihove kolege Nemci, kako bi njihova startna pozicija bila izjednačena.

Osećaj te uskraćenosti nije nastao iz vedrog neba. Rezultat studije potvrđuje (crno na belo) neravnopravno ophođenje prema mladim Turcima, pri njihovom ulasku na tržište rada. Ona ukazuje na činjenicu da unuci gastarbajtera, očigledno još uvek nisu deo nemačkog društva. Prilično bolno za one koji prolaze kroz razne slučajeve diskriminacije. Takođe je reč o lošoj oceni za na sva usta hvaljenu kulturu dobrodošlice u Nemačkoj. Na kraju krajeva, to je krajnje neekonomično za zemlju, kojoj su hitno potrebni stručnjaci.

Paradoksalno je to što nemačka privreda pokušava da regrutuje „mudre glave“ u inostranstvu, a ignoriše potencijal na domaćem terenu. Nemačka je demografski gledano sve starija zemlja i prilično joj nedostaje kvalifikovana radna snaga. Kako bi se animirali stručnjaci iz inostranstva, politika čini sve kako bi se omogućilo priznavanje stručnih kvalifikacija. Pri tome i zaposleni koji rade u upravama za pitanja stranaca širom Nemačke, trebalo bi da prođu obuku, ne bi li pokazali veću senzibilnost pri prijemu imigranata. Sve je to u redu, ali pogled ka inostranstvu ne bi trebalo da dovede do zatvaranja očiju pred sopstvenim stanovništvom.

Kako bi nestali zidovi u glavama nemačkih poslodavaca, istraživači su naveli više smelih predloga: anonimno podnošenje aplikacija, interkulturalna obuka onih koji tragaju za šegrtima, mogućnost izdavanja sertifikata poslodavcima sa veliki procentom zaposlenih sa stranim poreklom. Takve mere bi zasigurno pomogle u rešavanju problema, mada su iskustva sa anonimnim prijavljivanjem za radna mesta, već ukazala na nedostatke druge vrste. Naime, problem diskriminacije može s se ponovo pojaviti prilikom direktnog razgovora sa kandidatima, jer u tome slučaju anonimnosti više nema. Ali i pored toga, trebalo bi učini sve, kako bi nestale i najmanje predrasude.

Objavljivanje ove studije bi moglo da doprinese i javnoj raspravi o problemu integracije u Nemačkoj. Poslodavac, koji mladim Turcima uskraćuje mogućnost zaposlenja, trebalo bi dobro da razmisli o poigravanju sa potencijalom. Uloga medija je u toj diskusiji takođe veoma važna. Što manje budu o ljudima stranog porekla budu govorili kao o pretnji za „domaću“ radnu snagu, a više kao o neiskorišćenom potencijalu, to su veći izgledi da bi okolnosti mogle promeniti.

A šta to znači za Memeta, koji mora mnogo češće da se prijavljuje za neko praktikantsko mesto - nego nemački vršnjaci? On ne sme da posustane, uprkos činjenici da je za promene potrebno vreme. Trebalo bi da nastavi da se bori i da pored lošije početne pozicije na nemačkom tržištu rada i da pokuša savlada tu prepreku, kako bi dokazao da ipak postoji mnoštvo uspešnih primera, koji govore o uspehu ljudi stranog porekla. I oni su deo nemačke stvarnosti.