IS postaje prava država? | Politika | DW | 17.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

IS postaje prava država?

Oni sebe nazivaju „Islamskom državom“, iako je zapravo reč o brutalnoj miliciji u Iraku i Siriji. O tome da li ta teroristička organizacija poprima strukture prave države, za DW procenjuje politikolog Johen Hipler.

DW: Gospodine Hipler, prema istraživanjima javnih servisa NDR i WDR kao i novina „Zidojče cajtung“, organizacija IS svojim članovima nudi zdravstveno osiguranje, finansijsku pomoć prilikom venčanja, ali i za porodice boraca koji su poginuli ili uhapšeni. Osim toga, navodno se vodi i posebna dokumentacija o teroristima-samoubicama. Može li se sada već govoriti o stvaranju prave države?

Johen Hipler: Tehnički gledano, ne može se govoriti o pravoj državi budući da je jedan od važnijih kriterija stvaranja nove države njeno priznavanje od strane drugih država. To se, naravno, do sada još nije dogodilo. Dakle, tehnički odnosno pravno gledano, to sigurno nije država. Međutim, činjenica je da se ta organizacija već dugo vremena trudi, ne samo poslednjih godina već i ranije, da izgradi prave državne strukture. Osim stvari koje ste već naveli, tu postoji i poreski sistem kao i vojska – dakle, oni imaju koješta na osnovu čega bi se mogao steći utisak da se zaista kreću u tom određenom pravcu osnivanja prave države.

Zar ne bismo onda mogli da govorimo i o mafijaškim državama. Mafija takođe raspolaže sličnim sistemima?

Najveća razlika leži u tome što mafija ne kontroliše i ne vlada nad toliko velikim, međusobno povezanim područjima. „Islamska država“ je danas od tolike geografske važnosti u Iraku i Siriji da je njen geografski uticaj delimično veći od uticaja sirijske vlade. To je osnovna razlika između IS i mafije koja deluje u pozadini, u određenim delovima neke zemlje. Mafija nije u stanju da nadvlada vlasti neke zemlje i zavlada njome. IS osim toga u svojim rukama ima i pravosuđe, sudnice, oni ubiru porez, imaju organizovanu vojsku – to sve naravno mafija takođe nema.

Mogu li se možda već sada uočiti nastojanja IS da pokušava uspostavi kontakte s režimima u raznim zemljama koji bi možda mogli da budu spremni da je priznaju kao državu?

To se za sada ne može uočiti, a u određenom smislu to bi bio i korak protiv ideje „Islamske države“. Organizacija se naime više ne zove kao pre – „Islamska država u Siriji“ ili „Islamska država u Iraku“, već je ona sada samo „Islamska država“, dakle, država svih muslimana. To znači da se ona sada nalazi u konkurenciji sa svim drugim islamskim državama – sa Saudijskom Arabijom, Sirijom, Irakom i drugima i želi da se predstavi kao prava islamska država koju je takoreći osnovao sam prorok Muhamed. To znači da oni smatraju da su iznad drugih država, a ne samo jedna od mnogih. To u stvarnosti naravno izgleda drugačije, ali ideološki gledano, oni se trenutno upravo tako „prodaju“.

Šta će se dogoditi ako IS ipak uspe da uspostavi strukture o kojima govorite, šta će to značiti za sukob u severnom Iraku i Siriji?

Kao prvo moramo znati da ovo što je do sada uspostavila IS nije ništa neuobičajeno; setimo se talibana u Pakistanu koji su takođe u nekim delovima zemlje pokušali da uspostave sopstveni pravosuđe i poreski sistem. U tom smislu i IS prati logiku koja je potrebna ako se želi doći do moći, njenog uspostavljanja i održanja. „Islamska država“ se služi terorizmom kao instrumentom moći, kako bi došla do političke moći. To je slično kao i kod trgovaca drogom. Njih ne zanima droga, već novac. IS nije zainteresovana za terorizam, oni žele političku moć u mnogim zemljama.

Da li IS iskorišćava vakuum koji je nastao u Siriji i severnom Iraku s obzirom na to da tamo država kao takva gotovo da više i ne funkcioniše?

To je upravo pravi razlog zbog kojeg je IS postala toliko snažna. Setite se samo situacije u junu i julu ove godine kada je IS u veoma kratkom periodu uspela da osvoji velike delove severnog i zapadnog Iraka. To im nije uspelo zato što su bili nešto naročito jaki, već zato što je iračka država bila u potpunosti blokirana, nije više funkcionisala i što se njena vojska jednostavno – raspala. Vojnici iračke države više se nisu borili, dezertirali su, otišli kućama. Slično je bilo i u Siriji i taj vakuum je iskoristila „Islamska država“. Kroz te uspehe koje su imali, njihova finansijska situacija se drastično popravila. Prema nekim procenama, osvajanjem Mosula, drugog najvećeg grada u Iraku, „Islamskoj državi u ruke je palo između 400 miliona i milijardu dolara.

Da li bi trebalo da se bojimo da bi taj fenomen IS mogao da se proširi i na druge regione, recimo u Somaliji, tamo gde države takođe više ne funkcionišu onako kako bi trebalo?

Al-Šabab milicija u Somaliji još uvek je u tesnoj vezi s Al Kaidom koja je pak trenutno najveći neprijatelj IS. Te dve organizacije zapravo konkurišu jedna drugoj i bore se za istu „klijentelu“, a trenutno se i vrlo brutalno bore jedna protiv druge. Uspon IS zasniva se na strahu, brutalnosti, nasilju, masovnim ubistvima. Mislim da, dugoročno gledano, to nije model koji bi mogao da opstane i da ima uspeha. Već sada se u Siriji i Iraku može uočiti da se neka sunitska plemena okreću protiv IS. „Islamska država“ ne može da se istovremeno bori protiv drugih islamističkih terorističkih grupa, protiv sekularnih i liberalnih snaga, međunarodne koalicije i tako dalje – dok socijalna baza počinje da se okreće protiv njih, napušta ih i pa čak i kreće u borbi protiv njih. To bi moglo veoma da ugrozi tu miliciju.

Johen Hipler je politikolog na Univerzitetu Duisburg-Esen. Područje njegovog rada i istraživanja su Bliski i Srednji Istok, naročito promene koje se događaju u islamskim zemljama.