Irski referendum - II deo

„Već smo glasali. Kraj priče“.

Za prodavca novina u Dablinu stvar je završena. Četiri meseca nakon što su irski glasači odbili da ratifikuju Lisabonski sporazum stalno se pominje mogućnost održavanja drugog referenduma.

„Ne treba nam drugi referendum, već smo rekli NE i ostajemo pri tome“

„Ako nešto ne promene ne vidim razlog da ponovo glasamo“

„Mislim da je to dobra ideja, nadam se da ćemo tada napokon reći DA“

„Definitivno NE, NE, NE, NE…“

Ako proradi irski inat…

NE je reč koju irska vlada nerado sluša kada je reč o Lisabonskom sporazumu. U junu su irski građani u najmanju ruku usporili aktuelni reformski proces u Evropskoj uniji. U toku leta irska vlada tražila je rešenje.

„Postoje kolege u Evropskoj uniji koje smatraju da je bolje odvojiti vreme i pravilno delovati nego istrčavati sa nezadovoljavajućim rešenjem“, kaže irski ministar za evropska pitanja Dik Roč. Irski građani žele da se ponovo razgovara oko ekstra odredbi u Lisabonskom sporazumu.

Međutim, jasno je da ni na prvom referendumu Irci nisu sasvim jasno znali za šta ili protiv čega glasaju.

„Iskrena da budem , ne znam za šta sam glasala. Nisam zainteresovana za politiku…“

Građani se plaše da bi Irska mogla da izgubi vojnu neutralnost ili mogućnost postojanja stalnog komesara u EU. Uostalom, ne treba zanemariti ni poznati irski inat i spremnost irskih građana da glasaju upravo suprotno od onog što od njih očekuje njihova vlada.

I dok političari ubrzano traže izlaz iz krize, jasno je da se bez irskog pristanka Lisabonskom sporazumu loše piše, čak iako ostalih 26 zemlja članica EU priznaju sporazum, koji bi trebao da zameni sporni ustav EU. Prodavac Stiven iz Dablina kaže:

„Imali smo dva referenduma i za ugovor iz Nice, dva glasanja za Lisabon zvuče sasvim fer“.

Stiven bi, naravno, i na tom drugom referendumu svakako zaokružio NE.