Iranski čovek iz Meksika

Priča koju je u javnost iznela američka vlada počinje u proleće ove godine, u brigadi Al Kuds koja je u sastavu iranske Revolucionarne garde. Abdul Reza Šahlai, visoki oficir te brigade, zajedno sa jednim američkim trgovcem polovnim automobilima, kuje pakleni plan o ubistvu saudijskog ambasadora u Vašingtonu, Adela al Džubeira. Pomenuti trgovac je američki građanin iranskog porekla, 56-godišnji Mansor Arbabsijar, čija radnja se nalazi u teksaškom gradu Korpusu Kristiju – oko 200 kilometara od meksičke granice.

Arbabsijar se odlučuje da najmi plaćenog ubicu i to iz Meksika, i zbog toga stupa u kontakt sa jednim članom opasnog meksičkog narko-kartela Los Zetas, sa kojim se prvi put sastaje u Meksiku 24. maja. Usledili su dalji tajni sastanci na kojima su njih dvojica razmatrali tehničke mogućnosti atentata. „Čovek iz Meksika“ je na kraju izneo svoje zahteve, a najvažniji su bili da akciju izvede sa četiri pomoćnika i da za svoje nedelo dobije honorar od milion i po dolara.

Iznenađenje u Meksiku

Ono što Arbabsijar ne zna jeste da je njegov meksički plaćenik zapravo špijun kojeg je u redove Los Zetasa ubacila američka policija za borbu protiv droga DEA. Špijun je očigledno dobro uradio svoj posao, jer mu je Arbabsijar poverovao i otputovao u Iran gde je čitavu akciju predstavio Golamu Šakuriju, svom rođaku koji je, baš kao i Abdula Šahlai, bio pripadnik brigade Al Kuds.

Zaverenici odlučuju da Arbabsijar tokom daljih priprema za akciju uplati meksičkom plaćeniku dve tranše po 50.000 dolara na tajni račun, koji je kontrolisala Federalna policija (FBI). 29. septembra, Arbabsijar ponovo polazi u Meksiko, ovaj put kao „živi zalog“ – da bi svojim životom garantovao isplatu preostalih 1,4 miliona ubicama dok se stvar ne završi. Tamo ga čeka veliko iznenađenje: meksička policija mu ne dozvoljava da uđe u zemlju i stavlja ga u prvi avion za Njujork. U tom avionu već sede agenti FBI koji ga odmah po sletanju hapse. U Arbabsijarovom koferu nalaze dolare i iranske rijale, kao i red letenja iz koga proizilazi da je on nameravao da u oktobru odleti za Teheran.

U nastavku: „Zmiji treba odseći glavu“
Da li je sve bilo baš tako? Ima stručnjaka koji smatraju da Iran od ovog atentata ne bi imao nikakvu korist. Saudijsko-iranski odnosi bi bili potpuno uništeni baš u najosetljivijoj fazi zahlađenja posle „arapskog proleća“ i zahteva Palestinaca pred Ujedinjenim nacijama da dobiju sopstvenu državu.

S druge strane, smatra se malo verovatnim da je neko u redovima strogo vođene i gvozdeno disciplinovane Iranske revolucionarne garde mogao da planira atentat ovih razmera mimo znanja njenog zapovednika i iranskog duhovnog vođe Ajatolaha Alija Hameneja.

Još manje je verovatno da bi baš elitni borci te garde, članovi brigade Al Kuds, na ovako diletantski način pripremali izvođenje atentata na američkom tlu. Hapšenje Mansora Arbabsijara dolazi kao poručeno za saudijski režim koji se sa Iranom godinama bori za prevlast na naftnom tržištu Persijskog zaliva. Vikiliks nam je nedavno otkrio šta je saudijski kralj Abdulah još pre više godina rekao o iranskom agresivnom širenju uticaja na tom području: „Zmiji treba odseći glavu“.

Novi povod za kupovinu tenkova

Nema sumnje da su saudijski šeici sada dobili povod za naručivanje novih borbenih mlaznjaka i tenkova iz SAD. Što se tiče Vašingtona, priča o Arbabsijaru je samo novi argument za dalje agitovanje, ali i konkretne korake protiv antiameričkog režima u Teheranu. Stejt department smatra da je najnoviju zaveru iz Irana podržavalo pet lica i američkim građanima je zabranjeno svako poslovanje sa tim ljudima.

Administracija Baraka Obame ovu krizu koristi kao šansu, odnosno, kako je to formulisao jedan visoki funkcioner vlade, „kao mogućnost da se obratimo svetskim prestonicama i sa našim saveznicima i partnerima razgovaramo o tome šta su to Iranci pokušali da učine. Zanimljivo je i da u optužnici američkog državnog tužilaštva protiv Mansora Arbabsijara piše da je planirao ubistvo saudijskog ambasadora, te atentate na ambasade Saudijske Arabije i Izraela „oružjem za masovno uništavanje“, što je dobro poznata terminologija prethodnog američkog predsednika Džordža Buša kojom je uvedena vojna intervencija SAD u Iraku…

U nastavku: Los Zetas stiže i u Evropu
Još ponešto o nekim protagonistima priče: Los Zetas je banda koja svoje članove regrutuje kao u Meksiku, tako i u Gvatemali. Ona se zapravo ne smatra običnom bandom, već opasnom paravojnom organizacijom spremnom na svaku vrstu brutalnog nasilja.

Banda je optužena za neke od najsvirepijih zločina u istoriji Meksika, na primer, za prošlogodišnji masakr u gradu Taulipasu kada su ubijena 72 latinoamerikanca koja su pokušala da se domognu Sjedinjenih Američkih Država – smatra se da su tako kažnjeni jer nisu želeli da rade za „Zetase“.

Krajem prošle godine, Los Zetas su zapretili da će poubijati sve stanovnike grada Sijudad Mijera, što je izazvalo masovno bekstvo njegovih građana, a grad je ostao sasvim prazan. Los Zetas su i u gvatemalskoj provinciji Alta Verapaz silom preuzeli vlast da bi obezbedili tamošnji koridor za trgovnu drogom, na šta je vlada Gvatemale proglasila vanredno stanje u tom regionu koje je trajalo dva meseca. Vođa Los Zetasa je 35-godišnji Heriberto Laskano – onome ko američke vlasti informiše o tome gde se on nalazi sleduje nagrada od 5 miliona dolara. Los Zetas su nedavno počeli da operišu i na evropskom tlu, u Italiji, u saradnji sa Ndrangetom.

Autor: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković