Iran: Prevara ili pobeda provincije?

Prevara ili pobeda provincije nad metropolama, pita se list Velt:

„Čudno je, u svakom slučaju, da je Ahmadinedžad u gradovima kao što su Teheran i Tebris odneo 50 odsto glasova. Mir Husein Musavi, najznačajniji protivnik starog, a ujedno i novog predsednika, potiče iz Tebrisa. Taj region tradicionalno je glasao za svoje kandidate, čak i onda kada su im izgledi za pobedu bili mali.“

„Posmatrača nije bilo, a ministarstvo unutrašnjih poslova dalo je rezultate i pre zatvaranje izbornih mesta. Međutim, možda se ponavlja samo ono što je od samog početka islamske revolucije pratilo Iran - iransko građansko društvo fakulteta i Prada torbica nemo gleda na Iran ratnih veterana i seljaka. Ta dva sveta gotovo da nemaju dodirnih tačaka. Svako teži svom idealu.“

„No, najveća opasnost za iranski režim jeste američki predsednik Barak Obama koga niko ne može okarakterisati kao ’velikog satanu’. On ostaje dosledan kada je u pitanju Izrael, ali istovremeno pruža ruku arapskom svetu. U ovom momentu Ahmadinedžadu bi godila vojna akcija Zapada, jer bi u tom slučaju narod stao na njegovu stranu. Međutim, tu uslugu mu u ovom trenutku niko neće učiniti.“

Izrael zna odakle mu preti opasnost

Prevara ili ne, ostaje činjenica da će moć Mahmuda Ahmadinedžada ostati zacementirana u naredne četiri godine, konstatuje berlinski Tagescajtung:

„U Iranu će i nakon ovih izbora postojati polarizovano društvo. Ahmadinedžad je heroj malih ljudi, sa bazom moći u selima i malim gradovima. Tu je u poslednje četiri godine dosta investirano. S druge stane, reformističke snage imaju podršku gradova, omladine, žena i akademske elite koja zahteva približavanje ostatku sveta.“

List Frankfurter algemajne cajtung piše:

„Među prvima koji su čestitali Ahmadinedžadu je svakako Hamas. Ali i Izrael ima nešto od ove pobede. Eprahim Kam iz Instituta za bezbednosne studije u Tel Avivu naglašava da Izrael u ovoj situaciji bar može biti siguran odakle mu preti opasnost.“

Muškarci i žene različito reaguju na terapiju protiv gripa

Nakon što je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila pandemiju gripa nemir je počeo da se širi medju ljudima. Međutim, nemačka ministraka zdravlja Ula Šmit ističe da nema mesta panici, prenosi Frankfurtet ajgemajne cajtung. Ministarka je istakla da je grip blag i da reaguje na postojeće metode lečenja.

List Tagescajtung prenosi rezultate jedne naučne studije u kojoj je dokazano da muškarci i žene različito reaguju na medikamente. Zbog toga bi medicina trebalo na različite načine da tretira ženske i muške pacijente. Farmaceutska industrija ima podatke o tome kako ko reaguje na pojedine lekove, samo što ti podaci ne nalaze put do lekara ili pacijenata, navodi Tagescajtung. Zbog toga profesorka farmakologije i toksikologije na univerzitetu u Osnabriku Katrin Janzen insistira da se u novom Zakonu o medikamentima, farmaceuti obavežu da ovu vrstu podataka dostave lekarima.

U tekstu pod naslovom „Više nastavnika i bolja nastava“ list Zidojče cajtung piše:

„Ovog ponedeljka neće samo vaspitači nastaviti bunu, već će i savez učenika i studenata početi ’obrazovni štrajk’. Akcija bi trebalo da traje tokom cele nedelje u 70 gradova Nemačke. Razloga za štrajk je mnogo - školarina na fakultetima, smanjena godina u gimnazijama, ispitni rokovi i bečeler koji liči na školsku nastavu, a ne na univerzitetsko predavanje.“

Pripremila: Zorica Dragićević

Odgovorni urednik: Ivan Đerković