Irački Kurdi u strahu | Politika | DW | 29.07.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Irački Kurdi u strahu

Kurdi u Iraku strahuju da bi Turski vazdušni napadi na položaje Islamske države i Radničke partije Kurdistana mogli da se prošire i na kurdske oblasti u pograničnim iračkim planinama. Da li je to kraj mira?

Symbolbild Kurdische Kämpfer

Jedinice Pešmerga, kurdskih boraca u Iraku

Širvan je malo kurdsko selo na severu Iraka. Idilična lokacija, u neposrednoj blizini granice sa Turskom. Čovek bi pomislio da je sve upravo tako, idilično. Ipak, od ponedeljka stanovnici tog sela žive u strahu da bi i oni mogli da postanu meta turskih vazdušnih napada. Turska vojska ne napada samo položaje Islamske države na granici Turske i Sirije, već i ciljeve u Iraku. Oblast Mergasur u kojoj je Širvan, posle planine Kandil dalje na istoku postala je drugi cilj turskih borbenih aviona. „Verovatno žele da spreče da Radničku partiju Kurdistana kontroliše toliki pojas uz tursku granicu“, govori o motivima napada seoski starešina Dikri. Naravno da se stanovnici Širvana boje da bi selo ponovo moglo da im bude uništeno.

Tokom operacije Anfal krajem osamdesetih godina, irački diktator Sadam Husein sravnio je ukupno 4.000 kurdskih sela u pograničnom području. Bio je to osveta Kurdima zbog pobune protiv Huseinovog režima. Uloženo je mnogo truda i međunarodne pomoći kako bi Širvan bio obnovljen. „A sada Turci“, kaže Dikri, tešeći se da su turski napadi ipak usmereni na Radničku partiju Kurdistana (PKK), a ne na iračke Kurde.

Nova dimenzija bombardovanja

Nešto što su kurdske regionalne vlasti u Erbilu dugo vremena odbijale da priznaju, zvanično je već dve godine: gerilska organizacija turskih Kurda PKK ima svoje baze u iračkim planinama, uz granicu sa Turskom i Iranom. Od pada režima Sadama Huseina 2003. više od 5.000 turskih Kurda izvodilo je akcije na iračkoj teritoriji, što su prećutno tolerisale vođe iračkih Kurda Masud Barzani i Džalal Talabani. Iz Iraka su, naime, planirali napade na turske snage bezbednosti, na šta je turska vojska odgovarala uzvratnim napadima. Bombardovanje položaja PKK u Iraku dakle nije ništa novo.

Türkei IS Kurden Erbil

Erbil u međuvremenu ima 1,5 stanovnika

Ipak akcije sada poprimaju nove dimenzije. Pre dve godine došlo je do preokreta u sukobu između Ankare i PKK: potpisan je mirovni sporazum prema kojem je 2.000 boraca PKK moralo da preda oružje, obustavi napade na turske vlasti, te napusti državu i nastani se u planinama Kandil. Turski borbeni avioni sada ponovo bombarduju položaje PKK u Iraku. Mirovni proces time je praktično okončan.

Koraci ka boljoj budućnosti

Hermine stoji ispred 5.000 godina stare tvrđave u Erbilu. Pokušava sa prolaznicima da stupi u razgovor, kako bi ih pridobila za svoje ideje. Mlada Kurdkinja je dobro obučena da govori o političkom krilu PKK – Kurdistanskom narodnom kongresu (KGK). Od vremena kada je osnovan u novembru 2003. godine, KGK je postajao sve bitniji, s obzirom da je Radnička partija Kurdistana imala sve manje veze sa partijom i radnicima, a sve više sa oružanim napadima.

Pretpostavlja se da je PKK odgovorna za smrt više od 40.000 ljudi. Turska, ali i Evropska unija i Sjedinjene Američke Države označili su tu organizaciju terorističkom. Kurdi su shvatili da ne mogu da nastave tako i počeli su da traže političko rešenje. Kurdski vođa Barzani neumorno je radio na pomirenju Turaka i Kurda.

Irak Kurdische Soldaten

Nemački Bundesver je poslao vojne instruktore da pomognu Pešmergama u obuci

Kada su prošlog leta borci PKK pomogli u slamanju opsade IS na planini Sindžar, oslobodivši zarobljeno pleme Jezida, mnogi gerilski borci PKK su pomislili da su rehabilitovani. Pešmerga bezbednosne snage iračkih Kurda od tada su bile pune hvale za akcije PKK, i planirale nastavak saradnje sa njima. Čak se i u Evropi menjao stav o PKK, pa je bilo i predloga da se ukloni sa liste terorističkih organizacija, posebno nakon što se Nemačka našla među zemljama koje su slanjem oružja podržale kurdske snage u borbi protiv IS.

Kurdischer Politiker Masud Barzani

Masud Barzani, vođa iračkih Kurda

Ekonomski razvoj u opasnosti

Masud Barzani poziva obe strane da se suzdrže od daljih napada. „Ono što je postignuto u miru, ne može biti održano u ratu“, kaže on. Kao ekonomski centar, sa milijardama u direktnim stranim ulaganjima, irački Kurdistan razvio se do te mere da više ne može da se ignoriše. Broj stanovnika se u glavnom gradu te oblasti, Erbilu, udvostručio u poslednjih deset godina, pa taj grad danas broji oko 1,5 milion stanovnika.

To Barzani ni u kojem slučaju ne želi da prokocka, jer Turska ima veliki udeo u izgradnji regiona. Najviše je turskih investicija, trgovinski odnosi su toliko isprepletani da turski biznismeni već godinama vrše pritisak na Ankaru da se trajno pomiri barem sa Kurdima u Iraku.

Promena je konačno došla sa crvenim tepihom. Kad je Barzani krajem aprila 2002. godine iz Erbila doputovao u Ankaru, dočekan je kao važan gost. Slike turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana sa predsednikom iračkog Kurdistana obradovale su mnoge Kurde. U tri autonomne provincije duž turske i iračke granice, mediji su govorili o istorijskom zaokretu. Godinu dana kasnije Ankara i PKK su potpisale mirovni sporazum, koji je od utorka istorija.

Reklama