1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Ipak nisam za uniformu

21. avgust 2013.

Dobrovoljni vojni rok u Nemačkoj je probni kurs za mlade muškarce i žene. Ali skoro 30 odsto polaznika tog treninga odustane prerano. Izgleda da vojsci to ne smeta – ona ima svoje prioritete.

https://p.dw.com/p/19U1g
Foto: picture-alliance/dpa

Nostalgija za kućom, karijera, lažna očekivanja… To su glavni razlozi zbog kojih mladi muškarci i žene odlučuju da prerano okončaju služenje dobrovoljnog vojnog roka u nemačkoj vojsci. Neki shvate da im se ne dopada da budu toliko udaljeni od svojih domova, neki dobiju ponudu za posao ili mesto na fakultetu. Tu su i oni koji su u početku mislili da je život u kasarni jednostavniji – njima se ne sviđaju ni obuka, ni zajedničke spavaonice, ni vojne vežbe.

Ali, nisu samo vojnici ti koji donose odluku da prekinu obuku u prvih šest meseci, objašnjava portparol Bundesvera, potpukovnik Mihael Bakhauz: „Ako vojska prekine obuku, to je najčešće iz zdravstvenih razloga polaznika ili zbog nedostatka fizičke sposobnosti.“

potpukovnik Mihael Bakhauz
potpukovnik Mihael BakhauzFoto: Bundeswehr

Dovoljan broj vojnika

Visoka stopa odustajanja ne iznenađuje kritičare programa dobrovoljnog vojnog roka. Ranije, dok je u Nemačkoj postojao obavezni vojni rok, i kada su mladi Nemci mogli da biraju između vojne i civilne službe, samo oni koji su to zaista želeli, odlučivali su se za vojnu karijeru. Znali su u šta se upuštaju i zbog toga je broj onih koji odustaju bio mali, objašnjava Harald Kujat, bivši general Bundesvera. „Pored toga, mi smo imali više vremena da sagledamo te mlade momke i vidimo da li su zaista spremni za vojsku. To je malo drugačije nego sad, kada za to imamo samo nekoliko sati. To bi trebalo da se uzme u obzir. Odavno smo mogli da vidimo da novi koncept neće funkcionisati.“

Međutim, Bakhauz tvrdi suprotno. On priznaje da odustajanja ima, ali, kako tvrdi, to je dobro poznata pojava i u drugim, civilnim treninzima daljeg usavršavanja, i svuda su razlozi slični. S druge strane, statistika pokazuje da čak 30 onih koji odsluže rok na koji su se ugovorom obavezali, taj svoj ugovor produžuju, neretko sve do maksimalne starosne granice. Sve u svemu, ako se uzme u obzir ukupan broj od 5.000 do najviše 12 i po hiljada dobrovoljaca na 170.000 pripadnika nemačkih oružanih snaga, čak i uz toliki broj „skidanja“ to još uvek nije nerešiv problem za nemačku vojsku. Ove godine se, naime prima 16.000 novih dobrovoljaca, a 80 odsto njih je već obuklo uniforme.

Harald Kujat
Harald KujatFoto: picture alliance/ZB

Bakhauz takođe odbacuje optužbe da vojska nudi utočište za „gubitnike“ koji nemaju gde drugo da odu. Od onih koji su regrutovani u aprilu, 43 procenta završilo je srednju školu, dok je skoro polovina regruta u julu imala završen najviši, napredni nivo srednje škole u Nemačkoj.

Loš imidž vojske

Bundesver se tokom proteklih godina sve više smanjivao. Manji broj vojnika kojih je nekada bilo 250.000, a sada 170.000, doveo je i do zatvaranje nekih od baza, kao i do oskudnijeg prisustva u određenim delovima zemlje. Kujat tvrdi da se zbog toga nemačka vojska ne bori samo protiv talibana u Avganistanu, nego i za sopstvenu reputaciju. „Smanjenje Bundesvera pojačava utisak da su mogućnosti i izgledi u vojsci ograničeni. To ne stvara pozitivnu sliku o Bundesveru“. Kujat ukazuje da u drugim zemljama, poput Francuske, Velike Britanije ili Sjedinjenih država, vojska uživa veći ugled među populacijom. U Nemačkoj, s druge strane, postoji opasnost da će vojska izgubiti svoje mesto u društvu ako manji broj ljudi bude dolazio u kontakt sa njom.

Iako se na vreme provedeno u vojsci ne gleda uvek kao na pozitivno iskustvo, bivši general ubeđen je da većina ljudi shvata da su iz toga izvukli nešto dobro. „Tu dolaze ljudi iz različitih mesta, profesija i društvenih okolnosti. To može da ima ogroman uticaj na njihov kasniji život. Što je Bundesver manji i manje privlačan, to su manje i mogućnosti za sticanje takvih iskustava.“

Pripadnici Bundesvera u Avganistanu
Pripadnici Bundesvera u AvganistanuFoto: picture alliance / JOKER

Kujat naglašava da pokušaji reforme vojske ne treba da se odnose samo na smanjivanje broja trupa i budžeta za njihovu opremu. Odlučujući faktor trebalo bi da bude odgovor na pitanje koje zadatke oružane snage mogu da ispune. „Naravno, morate da uzmete u obzir finansijska pitanja, ali to ne bi trebalo da bude ograničavajući faktor. Inače, biću primoran da šaljem vojnike u misije, znajući da oni nisu u stanju da ih ispune. To ne bi bila politika, to bi bilo kockanje sa sudbinom.“

Autori: Martin Koh / Nevena Cukućan
Odgovorni urednik: Ivan Đerković