Internet promenio prostituciju iz korena

Laura iz Vupertala, plavuša u srednjim tridesetim. Na jednom portalu se predstavlja kao „neobuzdano požudna“. Njena boja kose teško da je prirodna. Godine su verovatno takođe lažne. Ime je sigurno izmišljeno. Njen profil godišnje poseti 18.000 ljudi, a istovremeno ima drugu internet-stranicu koja nudi poslovnu pratnju.

I kolgerle poput Laure se na Svetski dan prostitiuki požale na uslove pod kojima rade i diskriminaciju kojoj su izložene. To se dešava čak i u Nemačkoj u kojoj je prostitucija legalna, a već čitavu deceniju postoji zakon koji prostitutkama garantuje zdravstveno osiguranje i druga socijalna primanja.

Doseljenice ne znaju svoja prava

„Upravo žene iz novih članica EU ovde rade u jadnim uslovima“, kaže novinarka Šantal Luis koja za ozbiljni ženski časopis „Ema“ često piše o prisilnoj prostituciji. „Mnoge od njih su nepismene i zakonska prava ih jednostavno mimoilaze“, kaže ova novinarka. Sličnog mišljenja je i Sibile Šrajber, referent za prinudnu prostituciju i trgovinu ljudima u organizaciji „Terre des Femmes“: „Većina prostitutki nije ni zdravstveno osigurana jer ne zna da ima to pravo!“

Oko četiri petine radnica seksualne industrije u Nemačkoj su stranog porekla. U Austriji taj procenat iznosi 90 odsto. Dominiraju došljakinje iz istočnoevropskih zemalja (čak 20 odsto čine Bugarke i Rumunke) i Afrike. Ovo su sve nezvanični podaci jer zvaničnih – nema. Prostitucija je legalna pa se policija ne bavi brojanjem odakle je koliko prostitutki. Ali se bavi slučajevima trgovine ljudima u cilju prostitucije – 600 takvih slučajeva otkriveno je samo prošle godine!

Internet olakšao kriminal

Internet je proteklih godina „iz korena promenio celo tržište pornografije i prostitucije“, priča Sibile Šrajber. Sa jedne strane, klijentima je mnogo lakše da pronađu mlade žene za seks. Sa druge strane, pomoć koju nude razne organizacije ne uspeva tako lako da nađe put do žena – one često putuju iz zemlje u zemlju pre nego što se sa novcem vrate svojim porodicama.

Istovremeno, internet je omogućio krijumčarima i makroima da sondiraju tržište u određenoj zemlji, vide gde imaju šanse i tamo se izreklamiraju. Ponekad se žene same nude preko interneta, ali češće iz tamo predstave makroi: „Već je sam jezik ovih portala toliko ponižavajući za ljudsko dostojanstvo, da mi često prijavljujemo ove stranice Saveznom uredu za kriminalistiku“, priča socijalna radnica Astrid Gab iz jednog bohumskog savetovališta.

„Mlade radoznale žene često se raspituju o mogućnostima zarade prostitucijom u inostranstvu“, prenosi Mara Dijeva koja u Kelnu savetuje migrantkinje, žrtve prisilne prostitucije. „Čak i maloletnice koriste čet – koji se ne može kontrolisati – i tako nailaze na ljude koje je bolje ne poznavati.“

Trgovci ljudima sa interneta

Kriminalcima koji već imaju razgranate mreže prostitucije i trgovine ljudima, na internetu je sada još lakše da dođu do grupa u kojima su pretežno mlade devojke. Često u komunikaciji zadobijaju njihovo poverenje, pišu o zajedničkoj budućnosti i navode mladu ženu na sastanak uživo. Od prvog sastanka se nagovaraju na beg od kuće.

„Imali smo slučaj kada je jedan čovek silovao devojku na prvom sastanku i sve to snimio. Onda ju je ucenjivao snimkom i tako primorao na prostituciju“, kaže Sibile Šrajber. Jer na internetu nikada ne znate sa kim imate posla ili, kako kaže socijalna radnica Astrid Gab: „U bordelu makar vidite čoveka koji vas angažuje.“

Autori: Johana Šmeler / Nemanja Rujević
Odg. urednica: Ivana Ivanović