Internet govori emodži-jezikom! | Mozaik | DW | 25.01.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Internet govori emodži-jezikom!

Čak i jednostavne tekstualne poruke mogu da zbune korisnike kratkih poruka. Zbog toga se milioni ljudi sve češće služe „Emodži“ (Emoji) jezikom. Drugim rečima, znacima,„smajlijima“ i raznim simbolima.

„Emodži“ je zapravo jezik emotikona i poslednji godina sve zastupljeniji, ne samo na Internetu, već i na mobilnim (pametnim) telefonima i tablet-računarima. Pri tome, znamo kako je sve počelo. Ljudi su isprva crtali po zidovima pećina, danas umesto ugljenisanog drveta ili kamena, u rukama drže pametne telefone. I motivi su se promenili. Odavno više nema mamuta, baklji i koplja, ali su zato tu razni crtani junaci i duhoviti simboli. Svi ti znaci, kojih u međuvremenu ima na stotine, nazivaju se Emodži-jezikom odnosno jezikom emotikona. Naziv je izveden iz dva engleska termina: „emotion (osećanje ili emocija), i reči „icon“ (ikona ili znak, simbol).

Jezik emotikona je jezik digitalnih komunikacija, dostupan je u svim aplikacijama. Na svim uređajima se može instalirati kao dodatni jezik, a društvene mreže su preplavljene raznim ikonicama i znacima, u toj meri, da je gotovo nemoguće utvrditi njihov tačan broj. Zvanično postoji 722 „emodži“ simbola. Toliko ih dobijate u paketu, prilikom instalacije na androidu. Među ikonicama ima svega: od dobro poznatih smajlija, pa do animiranih skijaša i čaša sa šampanjcem.

Korisnici su lenji normalno da komuniciraju?

Stručnjaci imaju razne teze o unapređivanju digitalnih simbola, koje u komunikaciji koristi sve veći broj ljudi. Neki veruju da se ovaj trend negativno odražava na razvoj normalnih jezika, pre svega u pisanoj formi. Ljudi kojima je „digitalni jezik“ maternji, zapravo su lenji da se precizno izraze rečima.

Tina Ganster Sozialpsychologin Uni Essen EINSCHRÄNKUNG

Tina Ganster

Tina Ganster je nemački stručnjak za društvenu psihologiju tvrdi da je emodži „kreativan način izražavanja pri suočavanju sa ograničenjima u digitalnoj komunikaciji.“ Ona emotikone poredi sa svakodnevnom neverbalnom komunikacijom u stvarnosti. Mimika, govor tela, intonacija u govoru, obično se ne prenose u tekstualnim porukama. U kratkim onlajn porukama, to emodži ikonice su jedini način u izražavanju emocija.

„Svi ti simboli, na prvom mestu službe, kako bi se jasnije izrazila neka emocija. Moguće je izraziti ironiju ili sarkazam i time izbegnete moguće nesporazume u komunikaciji“, kaže Tina Ganster. Ako u razgovoru sa nekim kažete: „I pozovi svoju majku na žurku“ i na kraju namignete, tu vrstu emocije ćete možda poželeti da iznesete i u digitalnoj komunikaciji. Na čet-platformama ili u razmeni kratkih poruka to omogućava jezik emotikona. Drugim rečima, brojne emodži-ikonice omogućavaju prisnu komunikaciju tamo gde je ona nedostajala. Stručnjak za jezike, Peter Šlobinski sa Univerziteta u Lajpcigu, ne veruje da bi masovna upotreba emotikona, mogla da ugrozi upotrebu jezika. „Ti simboli nisu prisutni baš u svim segmentima života, oni su nam raspolaganju na određenim mestima, kada šaljemo kratke poruke, na četu, forumima.“

Klasične ikonice najpopularnije

Statistika koju objavljuju sajt „Emodži-treker“, zasnovana na upotrebi emotikona na društvenim mrežama poput Tvitera, ukazuje na to da je najpopularnija emodži-ikonica crveno srce (upotrebljeno 241 milion puta), zatim sledi smajli sa suzama radosnicama (152 miliona puta), dok je na trećem mestu, sasvim običan (nasmejani) smajli – 85 miliona.

Sve su to naslednici prvobitnog smajlija, koji je nekada bio ispisivan ili ukucavan upotrebom znakova interpunkcije „:-)“. Istorija smajlija počinje 1982. godine. Po prvi put tu kombinaciju znakova koristi profesor Skot Falman sa Univerziteta Karnegi Melon. Zasmetalo mu je to što su njegove kolege, komentare objavljene na forumima, shvatali pogrešno. Dvotačka, minus i zatvorena zagrada, preko noći su postali simbol osmeha u digitalnoj komunikaciji.

Različite zemlje, različiti emodži-simboli

Germanista Šlobinski veruje da u masovnoj upotrebi emotikona, nema ničeg čudnog. „Korisnici pokušavaju da budu ekonomični. Zašto da kucate gomilu reči na Tviteru ili nekoj drugoj platformi, kada možete da upotrebiti jedan ili dva emodži-simbola?“

Zanimljivo je da jezik animiranih ikonica nije univerzalan, onoliko koliko to korisnici obično misle. Jer mimika i gestikulacija se od zemlje do zemlje razlikuju. U nekim narodima i kultura, više se pažnje obraća na pogled, po sistemu: oči govore sve. Naročito u Kini i Japanu su emoži-ikone u masovnoj upotrebi. Razlog je, prema mišljenju Tine Ganster, lako objasniti. Ne treba zaboraviti da su jezici ovih naroda zasnovani na sistemu znakova, a ne o transkriptu izgovorenih reči.

Drugim rečima, ako komunicirate sa ljudima na drugom kraju sveta, budite pažljivi pri upotrebi emotikona. Ikonice koje dočaravaju određene pokrete, mogu imati potpuno drugačije značenje u sredini, koja vam nije toliko bliska. Najjednostavniji primer je smajli koji sa podignutim palcem ukazuje na to da je nešto „OK“. Međutim, u Brazilu se takav gest smatra uvredom. Dakle, baš kao i u stvarnom životu, uprkos brojnim ikonicama, do nesporazuma može lako doći i u svetu digitalnih komunikacija ;-)

Autor: Jan Bruck / Jakov Leon
Odg. urednica: Dijana Roščić

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.