Instrumentalizacija istorije u Moskvi

„Treći rajh“ je kapitulirao pre 70 godina, time je završen Drugi svetski rat u Evropi. Ove godine se sećanje na taj istorijski datum odvija u vremenu opterećenih odnosa mnogih evropskih država i Rusije.

Borba protiv fašizma, tada i sada?

Istok Ukrajine se nalazi u amorfnom stanju između rata i mira zbog agresivne, destabilizujuće politike Kremlja. Aneksijom Krima, Rusija je povredila princip nepovredivosti granica i uzdržavanja od pretnje silom i upotrebe sile. Mirovni poredak Evrope, nastao za vreme Hladnog rata i ozvaničen Pariskom poveljom iz 1990, ruska politika je u suštini dovela u pitanje. I više od toga, jer Kremlj opravdava svoje postupke u Ukrajini borbom protiv „fašističke pučističke vlade“ u Kijevu. Kontrolisani mediji u Rusiji mesecima utuvljuju u glavu i ruskom stanovništvu, ali i stranoj publici da su, posle pada autoritarnog i korumpiranog ukrajinskog predsednika Janukoviča, u Ukrajini na vlast došli „fašistički političari povezani sa američkim tajnim službama“.

Istorijska pobeda od velikog simboličkog značaja

Kremlju je ova godišnjica pobede nad Hitlerom došla kao naručena. Još za vreme sovjetske vladavine, pobeda nad Nemačkom u Drugom svetskom ratu bila je upotrebljavana kao zalog moralne pobede uprkos staljinističkim zločinima i komunističkoj diktaturi. Nikom ne pada na pamet da ospori važnu ulogu Sovjetskog saveza u pobedi nad Hitlerom. Ali nediferenciran pogled na epohu Drugog svetskog rata onemogućava kritičko promišljanje najveće katastrofe prošlog veka.

I u postsovjestoj Rusiji je Kremlj instrumentalizovao ogromnu simboličku snagu pobede nad fašizmom. Sedamdesetu godišnjicu te pobede nad Hitlerovom Nemačkom, aktuelna vlast koristi da opravda sopstveno mešanje u Ukrajini, kao i antizapadnu politiku. Parada na Crvenom trgu 9. maja biće izraz tog konfrontativnog držanja.

Stoga je ispravno što najvažniji zapadni političari tog dana neće biti u Moskvi. Time pokazuju da se Rusija, zbog svoje politike prema Ukrajini, međunarodno izolovala. Tu procenu ne menja ni činjenica da će paradi prisustvovati neki šefovi država i vlada iz, recimo, Kine, Indije, Mongolije, kao i predstavnici drugih zemalja. Naime, na šezdeset i petu godišnjicu pobede nad nacističkom Nemačkom, pre pet godina, proslava u Moskvi izgledala je potpuno drukčije. Bili su prisutni svi svetski državnici, a Crvenim trgom su marširali čak i američki i poljski vojnici, što je u aktuelnoj političkoj klimi nezamislivo.

Zato je za duboko žaljenje to što je sada sedamdeseta godišnjica pobede nad nacizmom u Rusiji instrumentalizovana da bi se legitimisala opasna i agresivna politika prema susednoj Ukrajini.

Zajedničko sećanje na patnje žrtava

Ipak, dužnost je Nemačke, 70 godina od kraja Drugog svetskog rata, da pokaže da su Nemci svesni svoje istorijske krivice i odgovornosti za nepravdu načinjenu milionima ljudi. Otud je učešće nemačkog ministra spoljnih poslova Štajnmajera na komemorativnoj svečanosti 7. maja u Volgogradu, koji se za vreme rata zvao Staljingrad, važan znak pomirenja Nemaca i Rusa. Ime grada Staljingrada je u nemačkom društvu simbol zločina koje su počinili Nemci nad Rusima. Zato poseta nemačkog ministra spoljnih poslova tom istorijskom mestu govori o uverenju savremene Nemačke da rat i konfrontacija nisu i ne mogu biti rešenja za političke razlike.

I nemačka kancelarka Angela Merkel će 10. Maja, zajedno sa ruskim predsednikom Putinom, položiti venac na Spomenik nepoznatom vojniku u Moskvi. Obe posete su važan signal građanima Rusije da Nemačka i Zapad ne žele konfrontaciju sa ruskim narodom.