Indijci prave deterdžent od leda?

Naučno-istraživačka baza „Novi Olesund“ nalazi se na krajnjem severu Evrope, samo hiljadu kilometara daleko od Severnog pola, na Špicberškom ostrvu, najvećem u arhipelagu Svalbar. Ovo je baza ne samo za norveške, već i za istraživače i iz drugih krajeva sveta, čak i onih koji su hiljadama kilometara udaljeni od arktičkog regiona. Jedna od grupa naučnika okupljenih pod nazivom „Himandi“ (kuća snega) dolazi iz Indije.

Indija je sa istraživanjima u polarnim oblastima počela još 1981. godine, kada je ekspedicija naučnika dobila nalog od indijskih vlasti da otvore bazu na Antarktiku. A, zarad ravnoteže, uspostavljena je kasnije i baza i na krajnjem severu Zemlje, kaže Rajan Sivaramakrišnan iz Nacionalnog centra za istraživanja Antarktika i okeana. On je i koordinator trenutnih indijskih istraživačkih aktivnosti na Arktiku.

„Indija ima agrarnu privredu. Naša poljoprivreda zavisi od monsuna. Zato sada istražujemo oblast koja će nam reći kako i koliko su procesi koji kontrolišu fenomen monsuna aktivni u južnoj i severnoj hemisferi. Da li postoji uticaj dešavanja na ovim hemisferama na dešavanja u monsunskim oblastima?“

Fjordovi kao otvorene laboratorije

Možda i jeste daleko od matice, ali ono što se dešava u polarnom regionu, veoma je važno za ljude koji žive u Indiji, ali i u ostatku sveta. Doktor Rajan kaže da je to i zbog važnosti pitanja klimatskih promena.

„Stalno govorimo o klimatskim promenama na velikoj, milenijumskoj skali. Ali, imamo dokaze da takođe postoje i kratkotrajni klimatski ciklusi. Kao što smo to utvrdili u Indiji, Arapskom moru i Bengalskom zalivu, želimo da saznamo – ima li takvih kratkotrajnih klimatskih ciklusa u oblasti Antarktika i ovde u oblasti Arktika?“

Indijski naučnici u ovoj bazi, nastoje da saznaju i kakav je uticaj otopljenog leda i snega na zemljinu koru, zatim kakva je povezanost prašine i drugih čestica u atmosferi sa klimom, a doktor Rajan se individualno interesuje i za uticaj fjordova, otopljenih glečera, na žive organizme koji borave u ovim oblastima.

„Fjordovi su svojevrsne otvorene laboratorije. Otvorene tri do šest meseci u godini. I, u ovom letnjem periodu, velika količina otopljenog leda utiče i na salinitet u vodi. To menja i organizme koji žive tamo. Kongsfjord će zato biti naša prirodna laboratorija za proučavanje klimatskih promena.“

Korist i za (poljo)privredu Indije

Uz to, naučnici iz Indije ispituju i kako mnoge bakterije i mikrobi preživljavaju na temperaturama ispod nule. Ipak, nisu oni ovde samo zbog akademskog rada, o čemu svedoči jedan od istraživača.

„Posebno posmatramo dva važna enzima u industriji biotehnoligije. Jedan je lipaza enzim, koji se koristi u proizvodnji deterdženata, a koji ima svojstvo (snagu) da razgrađuje masnoću. Drugi je enzim proteaza, koji utiče na razgradnju proteinskih zagađivača. Oba enzima ulaze u sastav deterdženata koji se koriste za pranje u mašinama za veš. Nadamo se da ćemo uz pomoć bioinženjeringa uspeti da iskoristimo te enzime i proizvedemo ih u tečnom stanju. S druge strane očekujemo i da se kompanije prilagode ovoj tehnologiji.“

Istraživanja indijskih naučnika jasno ukazuju na to koliko su procesi koji se odvijaju u oblasti Arktika važni za ostatak planete Zemlje. Oni ovde vide i veliku potencijalnu korist za poljoprivrednu granu u Indiji, gde klima i nije tako bogata visokim temperaturama.

„Pitanje ovih bakterija koje se ovde prilagođavaju niskim temperaturama izuzetno je važno za severne delove Indije, gde biljke ne daju puno plodova usled niskih temperatura. Ako uspemo da identifikujemo gene koji pomažu organizmima da prežive i na niskim temperaturama, moći ćemo da ih prenesemo i na biljke koje bi tako postale otpornije na hladnoću, i samim tim bi davale više plodova.“

Autori: Irene Kvajli / Relja Božić

Odg. urednik: Nemanja Rujević