Inauguracija – znak mirnog prenosa vlasti | Politika | DW | 20.01.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Inauguracija – znak mirnog prenosa vlasti

„Zajedno ujedinjeni“ – to je moto inauguracije Džozefa Bajdena. Novi predsednik želi da ujedini SAD. To je zadatak koji se može meriti sa onim koji je pred sobom imao Julisiz Simpson Grant nakon građanskog rata.

Kada se ove srede tokom inauguracije novog američkog predsednika bude čuo glas Lejdi Gage, tačno 14 dana nakon upada Trampovih pristalica u Kapitol, Džozef Bajden će želeti da pošalje ovakvu poruku: zemlja koja je podeljena kao retko kada, pod njegovim vođstvom trebalo bi da se ujedini. „Klasično značenje inauguracije jeste predavanje vlasti u mirnoj ceremoniji“, kaže Jirgen Marčukat, ekspert za američku istoriju sa Univerziteta u Erfurtu. Ali, šta je ovog puta drugačije? To pokazuje pogled u udžbenike istorije.

Inauguracija je bila i ostaje najvidljiviji znak mirnog prenosa vlasti – još otkako je Džordž Vašington 30. aprila 1789, kao prvi američki predsednik položio zakletvu na Ustavu SAD. Dosadašnji američki predsednik Donald Tramp više puta je najavljivao da neće prisustvovati ceremoniji. Tom ritualu danas prisustvuje i manje ljudi – što zbog pandemije korone, što zbog briga oko mogućeg nasilja. Uglavnom, ceremonija će biti pretežno virtuelna.

-pročitajte još: Vašington u opsadnom stanju

Inauguracija Džefersona be prethodnika

Trampova najava da neće prisustvovati inauguraciji budi uspomene. Tomas Džeferson je 4. marta 1801, u pratnji kongresmena i oficira građanske policije, ušao u zgradu Parlamenta u Vašingtonu. Kapitol je u to vreme bio još u izgradnji. Tačno u podne položio je zakletvu. Svirao je orkestar mornarice.

Bila je to prva inauguracija u novoosnovanom glavnom gradu i istovremeno prva na kojoj nije prisustvovao prethodnik – Džon Adams.

To se ponovilo više puta u istoriji. Bilo je i slučajeva kada je za to bila kriva iznenadna smrt predsednika. To se desilo 22. novembra 1963. godine u 14 časova i 38 minuta po lokalnom vremenu. Lindon B. Džonson je u predsedničkom avionu na aerodromu u Dalasu pred američkim ustavom položio zakletvu. Dva sata pre toga preminuo je predsednik Džon F. Kenedi (1917-1963) na kojeg je izvršen atentat. Pored Džonosna stajala je Kenedijeva udovica Džeki Kenedi. Na njenom roze Šanel-kostimu još uvek su bili vidljivi tragovi krvi njenog supruga.

Lindon B. Džonson polaže zakletvu u predsedničkom avionu 22.8.1963,

Lindon B. Džonson polaže zakletvu u predsedničkom avionu 22.8.1963,

„Noćna mora je gotova, ustav funkcioniše“

Ni Ričard Nikson nije bio prisutan kada je njegov zamenik Džerald Ford 8. avgusta 1974. u Istočnoj sobi Bele kuće položio zakletvu. Nikson je u televizijskom govoru objavio da se povlači s funkcije, nakon čega je bilo jasno da će ga Kongres SAD opozvati zbog skandala Votergejt. Prve Fordove reči upućene građanima Amerike trebalo je da deluju optimistično: „Dragi moji američki sugrađani“, rekao je Ford, „naša duga noćna mora je gotova, naš ustav funkcioniše“.

-pročitajte još: Novi početak transatlanskih odnosa sa Bajdenom?

Samo 25 godina kasnije, nakon četvorogodišnjeg mandata Donalda Trampa, Džozefu Bajdenu bi to mogao da bude primer. „Podeljena zemlja, sve veća nesloga između dve američke partije… Sve to se zaoštrava još od 1970-ih godina“, kaže za DW istoričar Jirgen Marčukat. Za njega je Tramp „posledica narastajućeg konflikta između dva različita tabora – između grada i sela, između pobednika i gubitnika, i to u jednom sve više globalizovanom svetu. Suviše dugo smo to ignorisali“, ocenjuje Marčukat.

Ali, Sjedinjene Američke Države su već bile tako podeljene kao danas – nakon američkog građanskog rata, 1869. godine kada je Endrju Džonson predao vlast Julisizu Simpsonu Grantu. „Ta promena vlasti okončala je možda najdramatičniju fazu američke istorije“, smatra Mačukat. „Činjenica da odlazeći predsednik nije bio prisutan, odražavala je podeljenost zemlje – kao i danas.“

Ričard Nikson podneo je ostavku 1974. zbog afere Votergejt

Ričard Nikson podneo je ostavku 1974. zbog afere Votergejt

Rasizam deli Ameriku i danas

Podelu neću da tolerišem, izjavio je Abraham Linkoln (1809-1865) uoči četvorogodišnjeg secesionističkog rata (1861-1865). Reagujući na to da je za predsednika SAD izabrean čovek koji je umeren i koji je protivnika ropstva, najveći broj država sa američkog juga je u zimu 1860/61. istupio iz unije. Rasplamsao se rt u kojem su život izgubile stotine hiljada ljudi. Rat je završen bitkom kod Apomatoksa 9. aprila 1865, a Linkoln umire nakon što je upucan u atentatu 15. aprila iste godine.

-pročitajte još: Šta EU može da očekuje od Bajdena?

Glavni uzrok građanskog rata bilo je ropstvo. Činjenica da rasizam i danas deli zemlju, kako kaže istoričar Mačukat, osnovni je razlog političkih konfrontacija u SAD. U tom smislu je, kaže, Barak Obama bio uzdanica. Milion i 800 hiljada ljudi hteli su da budu svedoci trenutka kada je 20. januara 2009. prvi crni predsednik položio zakletvu. To je bila demonstracija multikulturalnosti SAD. Da i tada je, kao i uvek svirao mornarički orkestar, ali ono što je dirnulo srca ljudi bio je nastup Arete Frenklin. Pevala je nezvaničnu himnu SAD: „My Country, ‘Tis of Thee“.

Areta Frenklin na inauguraciji VBaraka Obame 2009. godine

Areta Frenklin na inauguraciji VBaraka Obame 2009. godine

To je zapravo oda slobodi: „Zemlja u kojoj su umrli moji očevi, zemlja ponosa očeva hodočasnika, neka vapaj za slobodom odzvanja sa svake planinske padine!“ Patriotska pesma Semjuela Frensisa Smita, napisala 1831. godine, podseća na samosvest Amerikanaca nakon proglašenja nezavisnosti 1789. godine.

„Tu je reč o slobodi i pravu da se stremi ka sreći“, naglašava Mačukat. „Ta obećanja data su svim ljudima, ali od starta su neki bili izuzeti.“ Žene, Afroamerikanci i druge manjine – svi oni morali su da se za ta prava izbore. „Konflikt se provlači kroz čitavu američku istoriju, a poslednjih godina je kulminirao“, ocenjuje istoričar i naglašava da je „ono što spaja istovremeno i ono što razdvaja“.

Ove srede će, osim Lejdi Gage, nastupiti pevačica i glumica Dženifer Lopez. Ispod Kapitola bi trebalo da bude i umetnička instalacija. Mnoge zvezde će učestvovati u inauguraciji predsednika Džozefa Bajdena i njegove potpredsednice Kamale Haris. Glumac Tom Henks vodiće specijalnu emisiju pod nazivom „Slavimo Ameriku“. Nakon četiri godine Donalda Trampa i njegove mantre „Make America Great Again“, sada je na potezu Džozef Bajden da to obećanje ispuni na svoj način.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama