In vino veritas...i pesticidi!

Vest koju je objavilo udruženje "Pesticides Action Network Europe" je zaista katastrofalna. Posle ispitivanja 40 flaša vina godišta 2002. u svakoj od njih je pronađena zabrinjavajuća količina pesticida. U ponekoj od flaša bilo je 4 vrste otrova protiv štetočina, ali je bilo flaša i sa 10 vrsta otrova. Nisu bila ispitana samo vina iz Francuske, ali među onima koja jesu, bilo ih je i iz najboljih pokrajina Bordo (Bordeaux) ili Burgundac (Burgunde). Štaviše: u toj grupi su bila i tri Grand Cru od po 200 € za flašu. U ekskluzivnim vinima pronađena je nedozvoljena količina karbendazima, azoksistrobina i procimidona.

1000 puta više otrova nego u vodi iz slavine

To su glavni sastojci pesticida, kontrola je utvrdila da ima vina u kojima je količina tih otrova i hiljadu puta veća nego što je dozvoljeno za običnu vodu iz slavine. Reč je zaista o otrovima i u to ne treba sumnjati. Smernice EU neke od ovih supstanci su svrstale u izazivače raka, a druge kao mutagene koji mogu promeniti nasledni kod, dakle isto kao i radijacija.

Vinari su zaprepašćeni. Državna grupacija Viniflohr koja okuplja proizvođače vina, cveća i voća, optužila je izvođača ove studije zbog uznemiravanja javnosti. Hemijske kombinacije koje su otkrivene u vinima dozvoljene su u proizvodnji, a količine o kojima je reč „su daleko ispod dopuštenih maksimalnih vrednosti za grožđe. „

Propisa jednostavno - nema!

S tim se slažu i u francuskom udruženju "Poštovanje i prava za buduće generacije" koje je takođe učestvovalo u istraživanju. Jer, velika Evropa, koja propisuje baš sve, od dimenzija krastavaca i zakrivljenosti banana pa do količine izduvnih gasova automobila koji će se proizvoditi tek za deset godina, još uvek nema propise o otrovima u vinima ! Nema ih čak ni u Francuskoj. Tek posle ovog otkrića su se i Briselu dosetili da bi mogli da sačine odgovarajuće propise, iako se iz nevladinih organizacija čuju optužbe da nije slučajno što Evropa nema ove propise. Naročito veliki plantažeri iz Francuske, Italije, Španije ili Nemačke ne osećaju naročitu potrebu da ih neko kontroliše.

I vinari dobro znaju šta rade

Sada će nastradati mali plantažeri koji su na udaru kao poljoprivredni Frankeštajni. Oni odgovaraju sa mešavinom rezignacije i patetike -"Meni čaša mojeg vina još nikada nije naškodila". Međutim, odgovor kontrolora je bespoštedan: javna je tajna kako su vinogradi na samo 3% obradive površine u Francuskoj, dok vinogradari prilježno kupuju 20% pesticida koji se pojave na tržištu. Otrovi su toliko snažni da se izdanci na čokotu moraju zaštiti plastičnim kesicama kako ne bi izgoreli od zaprašivanja. A kada smo već kod zaprašivanja: ako se i u poznatim francuskim vinorodnim predelima vide traktori iza kojih se vije dim hemikalija oštrog mirisa - i ako te mešavine zaista nisu opasne, zašto onda vinari voze te traktore u gumenim odelima, kao da je upravo izbio atomski rat?