„Imperijalni refleks“ iz prošlosti?

Za Katara Abu Dijaba, politologa koji predaje na Sorboni u Parizu, jasno je zašto su se Rusija i Kina uzdržale prilikom glasanja o rezoluciji o Libiji u Savetu bezbednosti – kao velike sile nisu želele da budu uvučene u oružani sukob. Ni Indija i Brazil nisu bili zainteresovani. A o tome kako se u arapskom svetu gleda na to što je Nemačka bila uzdržana Abu Dijab kaže: „Nemački stav bio je veliko iznenađenje. Nemačka javnost odbila je da se zemlja nakon angažovanja na Balkanu i u Avganistanu sada vojno angažuje i u Libiji. Tako se procenjuje u arapskom svetu“.

Udo Štajnbah, koji se bavi islamom, misli nešto drugačije. O motivima Kine i Rusije kaže: „Strahuje se da bi neko mogao zatražiti da se interveniše i u Rusiji ili Kini gde takođe ima represije prema manjinama – na Kavkazu ili Tibetu. Osim toga, u obe zemlje pitaju se da li je intervencija u interesu libijskog naroda“.

Prema Štajbahovom mišljenju, u Moskvi i Pekingu sumnjaju da je reč o imperijalnom refleksu kolonijalnih sila iz bivših vremena – Francuske i Velike Britanije - uz podršku SAD. On smatra da se Brazil, Indija Rusija i Kina, plus Nemačka, nisu uzdržale zbog ekonomskih interesa. Nije sporno da ekonomski interesi postoje, ali Nemačka je prva predložila da se bojkotuje uvoz nafte iz Libije.

Advokat Alhadi Šaluf, koji je na čelu jedne od opozicionih stranaka u Libiji, ovako procenjuje glasanje: „Svakako bi motiv za uzdržanost trebalo tražiti u mnogobrojnim ugovorima koje su te zemlje zaključile sa Gadafijevim režimom. Strahuje se da ugovori više ne bi važili ukoliko bi bila uspostavljena nova vlast koja bi vodila računa o interesima naroda, a ne samo o sopstvenim kao Gadafi“.

Oko 90 odsto libijskog oružja je iz Rusije, nemački uvoz nafte iz Libije prošle godine je bio veći od četiri milijarde evra, a kao velike uvoznice nafte Kina i Indija zainteresovane su i za stabilnost u regionu, i za stabilnost cena nafte.

Katar Abu Dijab smatra da arapski narodi podržavaju pobunjenike, ali i upozorava: „Uz učešće NATO i produžavanje sukoba mnogi će uvideti da vojna intervencija ni u kom slučaju nije bila jedino rešenje, tako da ugled onih koji su se uzdržali prilikom glasanja u Savetu bezbednosti dugoročno neće biti narušen“.

I Alhadi Šaluf smatra da će odnosi sa Rusijom, Kinom i Nemačkom ostati dobri, jer su te zemlje potrebne kao partneri za demokratizaciju Libije i njenu privrednu obnovu.

Autori: Lina Hofman, Nenad Briski

Odg. urednik: Jakov Leon