Ima poskoka, nema seruma
30. maj 2018.
„Poteškoće u snabdevanu (protivotrovom) postoje već nekoliko godina i to nakon što je Imunološki zavod u Zagrebu odakle se nabavljao, imao poteškoće u poslovanju. Sada doze nabavljamo preko Banjaluke od beogradskog Instituta za virusologiju, vakcine i serume Torlak“, kaže za DW Jurica Arapović, specijalista infektolog sa Univerzitetske kliničke bolnice Mostar. On dodaje da potrebe zavise od učestalosti i broja pacijenata, a do sada su u 2018. imali desetak slučajeva i trenutno, kaže, ima dovoljan broj doza protivotrova.
I Zlatko Guzin, direktor Kliničke bolnice Dr Safet Mujić u Mostaru, za DW potvrđuje da trenutno imaju dovoljno doza seruma protiv ugriza zmija otrovnica, dok pomoćnik direktora za medicinske poslove Doma zdravlja u Mostaru Zdenko Klarić kaže da nestašica postoji, ali da pacijenti to ipak ne osećaju.
„Oskudica je jer Imunološki institut u Zagrebu, gde se nabavljao lek, više ne funkcioniše, pa je bilo potrebno naći druge dobavljače. Oni su za Hercegovinu proizvodili više vrsta antiseruma od kojih je primarni bio onaj protiv ugriza poskoka, i malo manje od šarke. Inače, pravo je čudo da u Hercegovini ipak beležimo mali broj ugriza s obzirom na to da je ovde stanište poskoka i prosečno ima dvadesetak ugriza godišnje“, kaže za DW veterinar Stjepan Prgomet, podsećajući da se u Bosni i Hercegovini uopšte ne proizvodi antiserum protiv ugriza te otrovnice.
Poskoci kao kućni ljubimci
I dok su informacije o nestašici i otežanoj nabavci antiseruma protiv ugriza opasne zmije otrovnice uznemirile Hercegovce, Dragi Lečiću iz malog hercegovačkog sela Žrvanj kod Ljubinja poskoci su, doslovno, kućni ljubimci.
Taj 60-godišnjak, električar po struci, gotovo čitavog života bavi se i jednim od najopasnijih poslova na svetu – hvatanjem poskoka. On to radi po narudžbi farmaceutskih firmi iz Slovenije, ali i beogradskog Instituta Torlak, od kojih se trenutno za potrebe tržišta u BiH i nabavljaju antiserumi. Jedan odrastao primerak poskoka na tržištu vredi od 40 do 50 evra. Drago ne zna koliko ih je do sada ulovio i kaže da je odavno prestao da broji.
„Za potrebe snimanja filma ’Na mliječnom putu’ Emira Kusturice ulovio sam ih 30, a ovog leta, do septembra, za jednu farmaceutsku kuću bi trebalo da da ulovim pedesetak“, kaže on, dok prebire brojne dogodovštine tog opasnog posla.
„Poskok se od čoveka brani“
Drago u velikoj, izbušenoj plastičnoj flaši čuva dva uhvaćena poskoka, ali je za DW, sa svojim bratom Neđeljkom, demonstrirao hvatanje trećeg.
„Kao deca smo hvatali šargane i nosili ih na otkup. To je postalo potpuno normalno. Ipak, uvek treba biti na oprezu. Ranije ih je bilo mnogo više, jer je u selu živelo više ljudi, uzgajale se i mnoge životinje. Danas se treba potruditi da se pronađu“, kaže Drago puštajući poskoka da se za potrebe fotografisanja još malo slobodno šeta po travi.
I sam je pre desetak godina bio žrtva poskoka, ali zahvaljujući brzoj medicinskoj pomoći, danas nema posledica.
„Poskok ne napada čoveka, on se od njega brani jer oseća opasnost i u susretu s njim najbolje je odmaknuti se. Ponekad mi se čini da se ljudi ipak previše boje i da u tom svom strahu postaju žrtve. Jednom me je posetila novinarska ekipa i kada je snimatelj video zmije, bacio je i kameru i mikrofon i pobegao. Treba samo biti priseban, polako se udaljiti i ne napraviti grešku koja bi mogla da vas košta života“, savetuje taj vrsni zmijolovac.
Zahvaljujući upravo njemu, po život opasan otrov ljutih hercegovačkih poskoka poslužiće za dobijanje spasonosnog leka i tako će se, kao antiserum, ponovno vratiti u Hercegovinu, u apoteke.