Flussauen

Talas poplava i dalje se kreće Evropom, a u Nemačkoj se ponovo čuje pitanje: imamo li dovoljno mesta za naše reke? Emil Dister je stručnjak Svetskog fonda za prirodu pri Institutu tehnologije u Karlsrueu. On tvrdi da postoji tesna veza između odbrane od poplava i prirodno nastalih površina za razlivanje – takozvanih aluvijalnih ravni. „Reka prirodno stvara prostor za poplave. To su te ravni. Na taj način, reka može da otiče čak i u slučaju izuzetno visokog vodostaja i to bez uticaja ljudi“, objašnjava Dister. „Mi smo u ogromnoj meri smanjili te plavne površine, odnosno, aluvijalne ravni. Količine vode su iste ili veće nego ranije, a imaju osetno manje prostora na raspolaganju.“

Po proračunima Nemačkog zavoda za zaštitu prirode, izgubljeno je oko osamdeset odsto aluvijalnih ravni u Nemačkoj. Na njima su izgrađena naselja i fabrike ili su pretvorene u obradivo zemljište. „To se posebno jasno vidi na istoku Nemačke, u predelima koji su trenutno pogođeni poplavama“, kaže Dister.

Promene donose poplave

Mnoge male reke danas teku kroz gradove, a zemljište oko velikih reka obrađuje se na drugačiji način nego ranije. Na primer, pljuskovi su ovog proleća u Nemačkoj pali na već navodnjeno zemljište, a njive danas ionako slabo upijaju vodu. „Poljoprivrednici rade sa teškim mašinama koje pritiskaju tlo,“ kaže Diter.

Organizacije za zaštitu prirodne sredine se već decenijama zalažu za povratak reka u prirodno stanje. Predsednik nemačke Organizacije za zaštitu prirode Olaf Čimpke smatra da je to pravi način zaštite od poplava: „Nemačke savezne zemlje su u prvom redu uložile novac u tehničke mere, poput zaštitnih zidova i jaraka. To neće biti dovoljno“, kaže on. Bez aluvijalnih ravni opadaju šanse da se spreči nagli rast vodostaja. „Potrebne su nam žive reke sa slobodnim obalama. To nije samo u interesu zaštite od poplava, već i zaštite prirode“, kaže Čimpke.

I Emil Dister veruje da se protiv poplava valja boriti raznim sredstvima: „To znači da bi kod velikih poplava, poput ove koja se sada dešava, bilo dobro da ciljano poplavimo obradive površine i da tako zaštitimo gradske ili industrijske oblasti“. Sa tim se slaže stručnjak za hidrologiju Svetskog fonda za prirodu Georg Rast: „Bolje je da poplava bude na njivi nego u dnevnoj sobi.“

Klimatske promene menjaju i vodostaj

Nakon „poplave veka“ u Nemačkoj 2002, vlasti su pokrenule velike programe za zaštitu od poplava. Ipak, i posle deset godina, rizik je gotovo isti, kažu borci za očuvanje prirode. Reke i dalje imaju premalo prostora, a stručnjaci smatraju da će klimatske promene dovesti do sve žešćih nepogoda.

Emil Rist takođe smatra da površine pored reka valja vratiti prirodi, pogotovo u svetlu klimatskih promena. Ipak, ponekad ni najbolja odbrana nije dovoljna, kaže taj stručnjak. On podseća na tzv „Magdaleninu poplavu“ iz 1342. godine, koja je opustošila zapad Nemačke: „Ima stvari koje daleko prevazilaze ono što trenutno doživljavamo i one mogu da se dese prirodno. Tada neće pomoći ni aluvijalne ravni, niti bilo šta što možemo da preduzmemo. Nešto možemo da učinimo, ali apsolutne zaštite nema.“

Autori: Irene Kvajle / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković