Ima li spasa od poplava? | Evropa | DW | 12.06.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Ima li spasa od poplava?

Kuće su pod vodom, čitava sela su ispražnjena, nema struje, ugrožene su fabrike hemikalija… I sve se to dešava u visokorazvijenoj Nemačkoj. Da li je u pitanju slučajnost, ili reke prosto uzimaju ono što im pripada?

Talas poplava i dalje se kreće Evropom, a u Nemačkoj se ponovo čuje pitanje: imamo li dovoljno mesta za naše reke? Emil Dister je stručnjak Svetskog fonda za prirodu pri Institutu tehnologije u Karlsrueu. On tvrdi da postoji tesna veza između odbrane od poplava i prirodno nastalih površina za razlivanje – takozvanih aluvijalnih ravni. „Reka prirodno stvara prostor za poplave. To su te ravni. Na taj način, reka može da otiče čak i u slučaju izuzetno visokog vodostaja i to bez uticaja ljudi“, objašnjava Dister. „Mi smo u ogromnoj meri smanjili te plavne površine, odnosno, aluvijalne ravni. Količine vode su iste ili veće nego ranije, a imaju osetno manje prostora na raspolaganju.“

Po proračunima Nemačkog zavoda za zaštitu prirode, izgubljeno je oko osamdeset odsto aluvijalnih ravni u Nemačkoj. Na njima su izgrađena naselja i fabrike ili su pretvorene u obradivo zemljište. „To se posebno jasno vidi na istoku Nemačke, u predelima koji su trenutno pogođeni poplavama“, kaže Dister.

Sve ređe su reke koje imaju prirodan prostor za razlivanje

Sve ređe su reke koje imaju prirodan prostor za razlivanje

Promene donose poplave

Mnoge male reke danas teku kroz gradove, a zemljište oko velikih reka obrađuje se na drugačiji način nego ranije. Na primer, pljuskovi su ovog proleća u Nemačkoj pali na već navodnjeno zemljište, a njive danas ionako slabo upijaju vodu. „Poljoprivrednici rade sa teškim mašinama koje pritiskaju tlo,“ kaže Diter.

Organizacije za zaštitu prirodne sredine se već decenijama zalažu za povratak reka u prirodno stanje. Predsednik nemačke Organizacije za zaštitu prirode Olaf Čimpke smatra da je to pravi način zaštite od poplava: „Nemačke savezne zemlje su u prvom redu uložile novac u tehničke mere, poput zaštitnih zidova i jaraka. To neće biti dovoljno“, kaže on. Bez aluvijalnih ravni opadaju šanse da se spreči nagli rast vodostaja. „Potrebne su nam žive reke sa slobodnim obalama. To nije samo u interesu zaštite od poplava, već i zaštite prirode“, kaže Čimpke.

Laba na ovom mestu kod Magdeburga nema dovoljno prostora

Laba na ovom mestu kod Magdeburga nema dovoljno prostora

I Emil Dister veruje da se protiv poplava valja boriti raznim sredstvima: „To znači da bi kod velikih poplava, poput ove koja se sada dešava, bilo dobro da ciljano poplavimo obradive površine i da tako zaštitimo gradske ili industrijske oblasti“. Sa tim se slaže stručnjak za hidrologiju Svetskog fonda za prirodu Georg Rast: „Bolje je da poplava bude na njivi nego u dnevnoj sobi.“

Klimatske promene menjaju i vodostaj

Nakon „poplave veka“ u Nemačkoj 2002, vlasti su pokrenule velike programe za zaštitu od poplava. Ipak, i posle deset godina, rizik je gotovo isti, kažu borci za očuvanje prirode. Reke i dalje imaju premalo prostora, a stručnjaci smatraju da će klimatske promene dovesti do sve žešćih nepogoda.

Emil Rist takođe smatra da površine pored reka valja vratiti prirodi, pogotovo u svetlu klimatskih promena. Ipak, ponekad ni najbolja odbrana nije dovoljna, kaže taj stručnjak. On podseća na tzv „Magdaleninu poplavu“ iz 1342. godine, koja je opustošila zapad Nemačke: „Ima stvari koje daleko prevazilaze ono što trenutno doživljavamo i one mogu da se dese prirodno. Tada neće pomoći ni aluvijalne ravni, niti bilo šta što možemo da preduzmemo. Nešto možemo da učinimo, ali apsolutne zaštite nema.“

Autori: Irene Kvajle / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM