Ima li spasa fudbalu na zapadu Balkana? | Politika | DW | 27.05.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ima li spasa fudbalu na zapadu Balkana?

Između želje za kvalitetnijom konkurencijom i straha od navijačkih sukoba i dalje se vode rasprave o mogućoj udruženoj ligi zemalja nastalih iz nekadašnje SFRJ. Ali pitanje je da li bi to osiguralo dovoljno jako tržište?

Kad je reč o fudbalu, u relativno pravilnim ciklusima na prostoru tzv. Zapadnog Balkana pokreće se tema osnivanja zajedničke, regionalne lige. Nakon razdruženja SFR Jugoslavije i gašenja njenog fudbalskog konteksta, nastale su majušne lige koje su se suočile prvenstveno sa nedostatkom jače domaće takmičarske konkurencije. To je, između ostalog, dovelo do manje kvalitetnog fudbala, odliva mlađih igrača u bogatije sredine, slabijeg interesovanja publike i, konačno, sve mršavijeg profita klubova.

Ipak, svaki put se diskutanti spotaknu o politička, tj. bezbednosna i ekonomska pitanja: da li je možda još prerano za takav pokušaj, i da li bi cena bila preskupa, čak znatno veća od dobiti? Ili, rečima predsednika Fudbalskog saveza Crne Gore, bivšeg proslavljenog igrača Dejana Savićevića: „Plašim se da bi to bila masakr-liga“. On je to izjavio pre tri godine, a i nedavno je upozorio na problem itekako očekivanih međunacionalnih navijačkih sukoba između hrvatskih, srpskih, bošnjačkih i crnogorskih navijača.

Prazne tribine ili krvoprolića

Niko još ne zna rešenje za to, osim nabačene ideje da se onemoguće gostujuće navijačke posete, kako nepune dve decenije nakon rata iliti ratova na tim prostorima, ne bi došlo do stadionskih krvoprolića. Ali, kakav je to fudbal bez navijača, tj. sa samo jednom navijačkom stranom na tribinama? U drugim sportovima – košarci, vaterpolu, rukometu – zajednička liga prošla je kudikamo lakše i stvari već nekoliko godina funkcionišu relativno dobro. Fudbal je, međutim, sasvim druga priča sa očigledno daleko većim političkim, nacionalnim i emocionalnim nabojem.

Navijači iz Srbije

Navijači iz Srbije

Ante Vrdoljak, nekadašnji predsednik NK Zagreb, a sada funkcioner u Zagrebačkom sportskom savezu, ističe da liga bez sponzora i gledalaca nema šanse da opstane. A takve su sve koje bi došle u obzir za kandidovanje najboljih klubova u regionalnu ligu. „Mi sada imamo navodne profesionalce, ali te lige niko ne gleda. Organizacija je takođe loša, evo, nikad se do kraja sezone ne zna koliko će klubova ispasti, odnosno ući dogodine“, rekao nam je Vrdoljak, odmah potom se okrećući vansportskim motivima u toj temi – šovinizmu.

„Austrougarskoj“ ne trebaju divljanja hrvatskih, srpskih i navijača iz BiH

„Sve i da iznađemo model koji bi zadovoljio poslovne standarde kakvi su normalni u Evropi, mi ne bismo znali kako da izađemo na kraj sa niskim strastima, i sve bi tako moglo pasti u vodu“. Vrdoljak naglašava da je nasilje pritom itekako prisutno i u sadašnjim, pojedinačnim ligama, navodeći primer navijača Dinama i Hajduka, najvećih hrvatskih klubova, a koji su u permanentnom sukobu. Ali, on svejedno ne bi olako odustao od ideje o zajedničkoj ligi, jer je činjenica da se saradnja između tamošnjih zemalja konstantno razvija u valjda svim ostalim delatnostima, izuzev u fudbalu.

Ante Vrdoljak još je skeptičniji kada je reč o alternativnim ligaškim predlozima, poput onog o „austrougarskoj“ ligi. Pre svega zbog zaključka da npr. Austrijanci, kao vlasnici jedne umnogome primereno sređene nacionalne lige, zacelo ne bi hteli da imaju posla sa fudbalskim sredinama poput hrvatske ili bosanskohercegovačke ili srpske.

„Maksimir i Poljud mogli bi da napune veći eks-jugoslovenski klubovi“

Copyright: Damir Pilic Titel: Damir Pilic, Soziologe, Split, Kroatien Bildbeschreibung: Damir Pilic, Soziologe und Fußballfan, Split, Kroatien

Damir Pilić

Splitski novinar, sociolog i publicista Damir Pilić, nekada i sam aktivni navijač, pak, smatra da bi „austrougarska“ liga patila od nedostatka utemeljenja u tradiciji, za razliku od nesigurne i rizične, doduše, ali itekako motivišuće zapadnobalkanske. „Maksimir i Poljud (na naslovnoj fotografiji, op.ur.), pa tako i 'Marakanu' ili Grbavicu, mogli bi da napune jedino veći eks-jugoslovenski klubovi, i to je svima jasno“, kaže Pilić za DW, „dok bi alternativa značila potiskivanje balkanske karike hrvatskog identiteta u korist srednjeevropske.“

Pilić je mišljenja da fudbal ipak nije pravi medij za tu vrstu eksperimentisanja sa nacionalnim identitetom, iako nema načelno ništa protiv „austrougarske“ lige. Kad je reč o zapadnobalkanskoj, i njemu je očigledno da druga strana pomenute visoke motivacije predstavlja potencijalno i veliku opasnost, a utakmice bez gostujućih navijača smatra besmislenim. „Sigurno je jedino da bi sportska opravdanost takve lige sama za sebe bila više nego jasna“, kaže Damir Pilić.

Veliki i mali klubovi

Jer, klubovi bi imali mnogo više jakih utakmica, mladi igrači bi brže stasavali, a tribine bi bile osetno popunjenije. Otvoreno je pitanje kako bi se prema tome postavila Evropska fudbalska federacija UEFA, dok je veoma izvesno da bi na gubitku bili manji balkanski klubovi. Ali, kako napominje Pilić, upravo je poplava malih klubova u namnoženim nacionalnim ligama dovela do pada kvaliteta igre u tim zemljama i do teške provincijalizacije tog sporta.

Stadion Maksimir u Zagrebu

Stadion Maksimir u Zagrebu

Svoje gledište na tu temu izneo nam je i bivši hrvatski fudbalski reprezentativac Mario Stanić, danas, inače, kolumnista sportskog portala „Igralište.hr“. On zaključuje da zajednička liga ne bi naišla samo na verovatni otpor malih klubova, nego i najužeg skupa onih uspešnih, koji danas lakše ulaze u evropsku Ligu šampiona iz svojih nacionalnih konkurencija u kojima su manje-više neprikosnoveni.

Velika tržišta gase mala

„Dinamo i, recimo, Zvezda, pa Željo... Veliko je pitanje da li bi njihove gazde zarađivale više iz regionalne lige, nego što uzimaju sad. Mislim da to niko još nije pažljivo istražio“, rekao nam je Stanić. Pored toga, ni on ne zna da odgovori na gore navedeno, večito pitanje: da li je vreme za to ili je bolje pričekati još neko vveme? Mario Stanić sleže ramenima i odgovara da smo ionako došli do enigme kako uopšte spasiti samu budućnost fudbala na tom prostoru.

Nekada pouzdani vezista Željezničara i Dinama, kao i hrvatske reprezentacije, internacionalac u Portugaliji, Belgiji, Italiji i Engleskoj, nije naime siguran da bi uspeo ijedan od zamišljenih pokušaja spasa. Drukčija su vremena nego pre 20 i više godina, svet se globalizovao, velika tržišta preuzela opšti primat, i novac danas apsolutistički vlada fudbalom. A pred tim nam iskušenjem možda ne bi pomogli ni radikalno pripitomljeni navijači.

Autor: Igor Lasić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković