Ima kreveta i respiratora, nema osoblja | Evropa | DW | 17.04.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nemačka

Ima kreveta i respiratora, nema osoblja

Odeljenja intenzivne nege u Nemačkoj uskoro bi mogla da budu krcata. Javnost se opet pita da li će u jeku pandemije lekari biti prinuđeni na trijažu? I zašto bolnice ne uspevaju da povećaju kapacitete?

Premor u crvenoj zoni

Premor u crvenoj zoni

Bauk trijaže opet kruži Nemačkom. Da li će treći talas korone zbilja biti tako ozbiljan da će lekari morati da odlučuju kojeg pacijenta da priključe na respirator ili prebace na odeljenje intenzivne nege, a koga da prepuste sudbini? Nešto slično već se prošle godine dešavalo ponegde u Francuskoj, Španiji i Italiji.

„Dobra vest je da ćemo zbrinuti sve pacijente i da u Nemačkoj neće biti trijaže“, samouvereno kaže Kristijan Karagijandis koji je u nemačkom Udruženju intenzivne i urgentne medicine (DIVI) zadužen za registar u kojem se beleže kapaciteti intenzivne nege. „Prije traže bismo se prebacili na rad prilagođen apsolutno vanrednim situacijama.“

Koliko god da su do sada u javnosti oglašavani alarmi zbog popunjenih bolnica, „od početka pandemije nije upražnjavana trijaža“, kaže za DW i portparol DIVI Johen Albreht.

DIVI svakoga dana izdaje izveštaj o kapacitetima intenzivne nege u Nemačkoj. Od 23.886 kreveta slobodno je svega 2.898 (oko 12 odsto). Među pacijentima na intenzivnoj nezi je 4.740 obolelih od kovida, od njih je 2.708 na respiratorima. Teoretski, u rezervi postoji još deset hiljada kreveta.

Negovatelji masovno dižu ruke

Lekari intenzivne nege traže da se što brže uvede strogi lokdaun. Kažu, treći talas još nije na vrhuncu i pitanje je dana kada će sve biti puno. Već sada u pojedinim gradovima nema mesta pa se pacijenti u stabilnijem stanju prebacuju u druge bolnice.

To za DW potvrđuje i Uve Jansens, šef odeljenja interne medicine u Ešvajleru nadomak Kelna. „Nedeljama i mesecima govorimo da uvedu veoma stroge mere da probamo da zaravnimo krivulju. Niko nas ne sluša.“ O najavama da će Zakon ipak biti promenjen tako da gradovi i okruzi budu primorani na stroge mere, on kaže da je dobro da su se političari konačno setili.

Međutim, jedan podatak upada u oči. Dok je sada na raspolaganju ukupno manje od 24 hiljade kreveta, prošlog juna ih je bilo 30 hiljada. Kako to da usred pandemije bolnice smanjuju kapacitete?

Razlog je u prvom redu nedostatak personala. Od početka pandemije je čak 9.000 negovatelja i drugog medicinskog osoblja napustilo branšu. Taj gubitak se ne može nadoknaditi ni sve većom imunizacijom lekara i medicinskih sestara.

Osim toga, od početka godine po novom kadrovskom ključu na jednog negovatelja dolaze dva kreveta na odeljenjima intenzivne nege, a do sada su bila dva i po. „Mera je po sebi dobra, jer negovatelji imaju više vremena za brigu o pacijentima“, kaže portparol DIVI Albreht. „Ali, loša strana ove mere je da kreveti za koje nema personala ostaju nepopunjeni.“

No, uprkos ovako napetoj situaciji, u Nemačkoj je situacija još uvek dobra u poređenju sa evropskim susedima. Prema jednoj studiji, koju su uradila zdravstvena osiguranja, Nemačka je sa 30 bolničkih kreveta na sto hiljada stanovnika evropski lider. U Portugaliji ima čak sedam puta manje kapaciteta. Prosek EU je 13,1 krevet na sto hiljada ljudi.

Bolje plate za negovatelje?

Kako bi se izbegla trijaža, bolnice već polako prelaze na rad u vanrednim okolnostima. To znači da se odlažu svi tretmani pacijenata koji nisu hitni, a pacijenti se prebacuju u bolnice u kojima još ima mesta.

Pa ipak, za svaki slučaj je još pre godinu dana Radna grupa naučnih medicinskih stručnih društava usvojila smernice čiji je rok nedavno produžen do oktobra ove godine. Smernicama je predviđeno da se pacijenti rangiraju prema tome koliki su izgledi da terapija uspe – u slučaju nužde, spašavali bi se oni sa većim izgledima.

Trijaža je osetljiva tema, i među političarima. „Ako bi se lekarke i lekari držali preporuka stručnih društava, mnoge osobe sa invaliditetom skoro da ne bi imale nikakve šanse za lečenje koje bi ih održavalo u životu“, strahuje poslanica u Bundestagu Korina Rifer. Ona zahteva da se stvar reguliše zakonom.

Poslanik bavarskih konzervativaca Erih Irlsorfer zalaže se za pragmatično prelazno rešenje. On želi da se usvoji zakon kojim bi se regulisalo bolje plaćanje prekovremenih sati za negovatelje kao i da se višim zaradama privuče penzionisani medicinski kadar kako bi se vratio u bolnice dok traje iznudica.

Pulmolog Kristijan Karagijanidis iz DIVI mu daje za pravo: „Negovatelji i lekari su premoreni. To je osnovni problem“, rekao je za berlinski list Tagesšpigel. „To mi zadaje istinske brige.“

Pogledajte video 21:02

Info+ | Treći talas puni bolnice - i groblja

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

DW.COM

Reklama