Iluzije Irana nakon pobede Bajdena | Politika | DW | 14.11.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Reakcije na izbore u SAD

Iluzije Irana nakon pobede Bajdena

Čini se da Iran veruje da će mu odlazak neprijatelja Trampa omogućiti više diplomatskog prostora za regionalne ambicije. Ali moglo bi da se ispostavi da je to teška zabluda.

Prošle subote konačno je postalo jasno da je Džozef Bajden pobednik predsedničkih izbora u SAD. Tri dana kasnije iranski ministar spoljnih poslova Džavad Zarif se liderima susednih zemalja obratio putem Tvitera: „Iskrenu poruka našim susedima: Tramp odlazi za 70 dana, ali mi ostajemo ovde zauvek. Nikada nije dobro uzdati se u strance da pruže  bezbednosti u regionu. Mi našim susedima pružamo ruku za dijalog, kako bi premostili razlike. Samo zajedno možemo graditi bolju budućnost za sve."

Zarif je sastavio tvit kratko uoči dvodnevne posete Pakistanu. Ali radost zbog konačnog odlaska predsednika SAD - koji je iz iranskog ugla bio krajnje težak i ni malo spreman na kompromise – i zbog dijaloga sa susedima, mogla bi da bude znatno kraća nego što sugeriše trijumfalni ton tvita.

Jer među susedima Irana je mnogo zemalja koje su saveznice SAD. Među njima je i Pakistan. Premijer te zemlje, Imran Kan, veoma brzo je čestitao na pobedi Bajdenu i novoizabranoj potpredsednici SAD Kamali Haris. „I dalje ćemo se, zajedno sa SAD, zalagati za mir u Avganistanu i regionu“.

Hladan tuš iz Rijada

Ni kod najmoćnijeg iranskog protivnika, Saudijske Arabije, Zarifova poruka nije dobro primljena. Gotovo istovremeno kada je iranski ministar spoljnih poslova objavio tvit, saudijski kralj Salman je održao govor i izneo svoje viđenje odnosa prema susedima. Pritom je stavio do znanja da se o Iranu i dalje ne misli dobro.

Pretnje od suseda na severu za Kraljevstvo su i dalje jedna od najvećih briga. Iran podržava terorizam i rasplamsava versko sektaštvo u regionu: „Saudijska Arabija naglašava opasnost koju za region imaju aktivnosti Irana".

Povratak „diplomatskom putu"?

Kralj Salman doduše nije imenom spomenuo Trampovog naslednika, ali sigurno zna da će njegove reči dopreti i do novog šefa Bele kuće. Još uoči izbora Bajden je u više navrata i opširno govorio o Iranu i o potrebama saveznika SAD. „I dalje ćemo suzbijati destabilizirajuće aktivnosti Irana, koje ugožavaju naše prijatelje i partnere u regionu", istakao je Bajden u septembru ove godine u komentaru za CNN. Ukoliko Iran bude tražio sukob, on je spreman, kako je ocenio, da štiti vitalne interese Amerike i njene vojske. „Ali isto tako sam spreman i da idem diplomatskim putem, ukoliko Iran za to takođe pokaže spremnost.“

Šansu za to bi mogao da ponudi aktuelni, poverljivi izveštaj Međunarodne organizacije za kontrolu nuklearnog oružja (IAEA). U njemu stoji da Iran još uvek nije na zadovoljavajući način objasnio odakle potiču određene manje količine neprijavljenog obogaćenog uranijuma, koje su otkrivene još 2019. godine u jednom postrojenju blizu Teherana. Ukoliko Teheran ponudi valjano objašnjenje, to bi onda mogao da bude taj prvi mali korak koji očekuje Bajden.

„Novoizabrani predsednik SAD je u više navrata ponovio da je spreman da fleksibilno gradi odnos prema Iranu", kaže Ginter Majer, direktor Centra za istraživanje arapskog sveta na Univerzitetu u Majncu. „To se odnosi kako na razvoj iranskog nuklearnog programa, tako i na odnose prema susednim zemljama."

Dilema u Jemenu

Bajden je u više navrata istakao i da želi da redefiniše odnos SAD prema Saudijskoj Arabiji. Naročito je kritikovao vojnu intervenciju regionalne koalicije pod vođstvom Saudijske Arabije u Jemenu. Taj rat važi za posrednički rat između Saudijske Arabije i Irana.

Međutim, ukoliko Bajden primora saudijski režim da se povuče iz Jemena, Iran bi mogao da iskoristi taj vakuum, kako bi proširio svoj uticaj u toj siromašnoj zemlji. Novi predsednik SAD će zato veoma pažljivo morati da odluči koje korake će zahtevati od svog saudijskog partnera, a da pritom ne ojača njihov glavni protivnik.

Iran sve više izolovan

U Siriji, na drugom regionalnom bojištu gde je i Iran umešan, situacija se menja. I finansijski i humanitarno gledano cena višegodišnjeg prisustva iranskih snaga u toj zemlji je podjednako visoka. Iran je u velikoj meri doprineo tome da se Asadov režim održi na vlasti, ali vlada u Teheranu od toga nije imala neke značajnije koristi. Naprotiv: „Rusija, donedavno najvažniji partner Irana u Siriji, sada pokušava da smanji uticaj Teherana u toj zemlji i da ga što je više moguće potisne“, smatra Ginter Majer.

A što se tiče Libana i tamošnjeg Hezbolaha, čiju miliciju oprema i finansira Iran, Bajden je jasno izneo američku poziciju: upozorio je da su Iran i Hezbolah možda ohrabreni u nameri da koriste svoje položaje u Siriji, kako bi sa Golanske visoravni i drugih uporišta započeli napade na Izrael. Ali on to, kako je istakao, neće dozvoliti: „Amerika će blisko sarađivati sa Izraelom, kako bi on mogao da se odbrani od Irana i njegovih savezničkih snaga“, kazao je Bajden za CNN.

Izrael sada može da računa i na podršku iz Arapskog zaliva: u avgustu su Izrael i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), kao i Bahrein potpisali sporazum o normalizaciji. Pojedini posmatrači to vide kao neku vrstu indirektnog odbrambenog saveza protiv Irana.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android